Izvor: Politika, 11.Mar.2014, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvojna banka u senci korupcije
Dok jedni u njenom osnivanju vide šansu za brži ekonomski rast, drugi smatraju da će takva institucija biti novo leglo bezakonja
Srbiji je potrebna razvojna banka. S tim je saglasna većina političkih stranaka i u vlasti i u opoziciji. Pojedinima je to čak i deo ekonomske ponude za 16. mart. Banka koja bi omogućila jeftinije zajmove za poljoprivredu i povoljnije kredite za dugoročne infrastrukturne projekte i tako doprinela bržem razvoju naše zemlje zaista zvuči primamljivo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Uostalom, po definiciji Ujedinjenih nacija, nacionalne razvojne banke upravo i služe tome da kreditiraju ono za šta poslovne nemaju interesa ili mogućnosti.
Međutim, treba ukazati i na drugu stranu priče. A to je kontrola još jedne domaće i državne banke. Još su sveži potpisi na papirima za likvidaciju četiri domaće banke, od kojih se jedna ironično zvala baš razvojna banka, doduše Vojvodine. Ko bi mogao da garantuje i da nova razvojna banka neće zapasti u slične probleme koje će potom plaćati poreski obveznici Srbije. I još važnije, ko će garantovati da će njen rad biti nezavistan od politike i krupnog biznisa. I da neće postati, kao što je to Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, primetila u jednom od svojih komentara u „Politici” – banka za razvoj, ali korupcije.
Treba reći i da se privreda Srbije u prethodnom periodu finansirala, pomagala, subvencionisala iz mnogih izvora – Fond za razvoj, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Nacionalna agencija za regionalni razvoj... A prema rečima bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, upravo su neka od ovih tela bila leglo korupcije. Što se tiče nadležnih ministarstava, finansija i privrede, oni nemaju gotovu strategiju za razvojnu banku u Srbiji.
I posle svega, treba li Srbiji nova razvojna banka? Ekonomisti na ovo različito gledaju. Dok jedni u njenom osnivanju vide šansu da se omogući brži razvoj naše privrede, drugi smatraju da će ona biti još jedan neuspešni projekat, ukoliko je ne prate sistemske promene. Za Gorana Nikolića, ekonomistu Instituta za evropske studije, dileme nema. Na pitanje da li Srbiji treba razvojna banka, odgovara – da!
– Razlog je jednostavan. Naša zemlja tek treba da se razvije i neophodno je da se kroz takvu banku subvencionišu pojedini sektori. Razvojna banka služi da osposobi privredu da bude konkurentna. Lako je sada Americi i Britaniji da promovišu slobodno tržište i da budu protiv subvencija privredi kada su do pre pola veka radili isto, sve dok se nisu razvili – objašnjava Nikolić.
Na našu opasku da Fond za razvoj već čini isto, on odgovara da to nije sasvim tačno, jer on nema toliki kapital koji bi imala razvojna banka. Što se tiče eventualne korupcije u situaciji u kojoj bi političke partije imale uticaj na banku koju osniva država, Nikolić kaže da u tome ne vidi ogroman problem.
– Pod tim izgovorom možemo da ukinemo i zdravstvo, jer i u zdravstvu ima korupcije. Smatram da to nije dobar argument. Znači, treba suzbijati korupciju i gledati da je bude što manje, a ne ukidati dobar projekat zbog mogućnosti da se korupcija pojavi – zaključuje Nikolić.
Sa druge strane, odgovor Aleksandra Stevanovića, ekonomiste Centra za slobodno tržište i savetnika bivšeg ministra privrede, može se sažeti u jedno oštro – ne!
– Nakon loših iskustava sa Razvojnim fondom, Razvojnom bankom Vojvodine i domaćim bankama, dok ne napravimo ovde normalan sistem, nama ne treba još jedna avantura sa razvojnom bankom – objašnjava Stevanović.
Privrednici na ovu problematiku gledaju potpuno drugačije. Prema rečima Dragoljuba Rajića, direktora Unije poslodavaca Srbije, naša država za osnivanje takve banke neće imati novca sve dok ne smanji broj zaposlenih u javnom sektoru i to na oko 500.000 sa sadašnjih oko 700.000.
-------------------------------------------------------------
Svetska iskustva
Gotovo da nema zemlje u svetu koja se nije susrela sa fenomenom razvojne banke, ali se iskustva umnogome razlikuju. Prema rečima ekonomista, u postkomunističkim zemljama razvojne banke nisu bile naročito uspešne budući da su često bile pod političkim uticajima. Sa druge strane, u zapadnoj Evropi su posle Drugog svetskog rata obavile veliki posao u obnovi industrije, još postoje i posluju slično kao privatne banke.
Jedan od najpoznatijih primera je KFV, nemačka razvojna banka. Takođe je u vlasništvu države, osnovana je 1948. godine kao deo Maršalovog plana. Danas ova banka uspešno finansira i poslove izvan Nemačke. Najstarija regionalna razvojna banka u svetu je Inter-američka razvojna banka, osnovana 1959. godine u Vašingtonu sa zadatkom da kreditira razvoj u državama Latinske Amerike i Kariba. Danas su članice ove banke države širom sveta i mnoge koriste njena sredstva.
Da im je potrebna razvojna banka, usaglasili su se pre tačno godinu dana i lideri grupacije BRIKS (Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južnoafrička Republika). Lideri su procenili da imaju infrastrukturne potrebe od 4.500 milijardi dolara u naredne pola decenije i da će im za to biti potrebna razvojna banka. Međutim, do sada ništa od toga nije bilo.
Stefan Despotović
objavljeno: 11.03.2014.
