Izvor: Glas javnosti, 11.Mar.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj zasnovan na štednji
KOPAONIK-Vreme kada je Srbija zasnivala svoj rast na pozajmicama od međunarodnih finansijskih institucija i velikom prilivu direktnih stranih investicija je prošlo i u budućnosti će morati više da se oslanja na sopstvene kapacitete, rekao je Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, juče, na otvaranju drugog dana Biznis foruma na Kopaoniku.
Grej je istakao da će međunarodni kreditori i dalje biti prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, ali u da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje.
On je naglasio da je prošlo vreme kada je pozajmljivanje sredstava vodilo ka rastu javne potrošnje u Srbiji, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i "grinfild" investicija.
- Srbija će morati da nastavi rad na unapređenju poslovnog okruženja radi privlačenja stranih investitora, kao i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja, inače neće biti konkurentna -upozorio je Grej, napominjući da je Svetska banka u Srbiji podržala dva toka reformi - unapređenje poslovnog okruženja i reformu javne potrošnje.
Grej je ocenio da je najveća snaga Srbije u tome što postoji snažna vizija Vlade Srbije usmerena ka Evropi i tržišnoj ekonomiji, odlučna posvećenost projektima i stručnost vlade i poslovne zajednice, koja je na vreme počela da se priprema za dolazak krize. Kao slabosti Srbije Grej je naveo, između ostalog, neusklađenost različitih strategija i mnoštvo suprotstavljenih ciljeva, kao i manjak kapaciteta za primenu i realizaciju određenih projekata.
Đelić: Protiv povećanja plata bez pokrića
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, ocenio je juče da ne treba kretati u linearno povećanje plata i penzija za koje nema pokrića, i dodao da umesto toga ove godine treba uvesti precizne mere socijalne politike da bi se preduzećima i građanima u teškoj situaciji obezbedilo ono najnužnije.
- To će imati bolji efekat, jer nije ideja da se kroz subvencionisanje gotovinskih kredita povećaju uvoz i pritisak na dinar - rekao je Đelić.
On je ocenio da je neophodno da vlada vuče poteze koji će omogućiti dugoročni razvoj, i dodao da bi trebalo podsticati dugoročnu štednju koja će usmeriti u investicije za obezbeđenje rasta izvoza.
On je rekao i da je Vlada Srbije jedinstvena oko potrebe smanjenja stepena evroizacije u Srbiji, dodajući da, kako bi se to ostvarilo, treba podstaći dugoročnu štednju u dinarima kroz subvencije i poreski tretman.
Cilj: Srbija među 70 najkonkurentnijih
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, istakao je juče da je cilj Nacionalnog saveta za konkurentnost da Srbija do kraja mandata uđe među prvih 70 najkonkurentnijih zemalja na listi Svetskog ekonomskog foruma. Đelić je na biznis forumu na Kopaoniku podsetio da je na listi od 133 zemlje Srbija na 93. mestu, što je nizak nivo konkurentnosti, a iza nas su, iz regiona, samo Albanija i Bosna i Hercegovina.
Smanjiti trošenje pred izbore
Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, izjavio je da je za brz privredni rast Srbije neophodno svesti javnu potrošnju na umeren nivo, a da bi se to učinilo potrebno je sprečiti prekomerno trošenje pred izbore. Petrović je istakao da je Srbiji potrebno veliko usklađivanje javne potrošnje do 2015. godine, koje bi podrazumevalo smanjenje učešća izdataka za penzije u BDP-u zemlje sa 13 odsto na deset procenata, kresanje izdataka za plate sa deset odsto na osam procenata BDP - a i umanjenje budžetskog deficita sa četiri odsto BDP - a na nešto više od jedan procenat. Javne investicije bi pri tome trebalo uvećati sa tri odsto BDP - a na pet procenata od vrednosti ostvarenog BDP-a, rekao je Petrović.
On je napomenuo i da će javni dug Srbije do kraja godine povećati na 36 odsto vrednosti BDP-a, sa sadašnjih 32 odsto, što znači da će tokom krize biti uvećan za ukupno deset procenata.
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, na biznis forumu na Kopaoniku juče je najavio da će prvi nacrt strategije razvoja Srbije do 2020. javnosti biti predstavljen do leta. Nakon predstavljanja, kako je rekao, "prve forme" strategije razvoja Srbije u narednih 10 godina, biće obavljene konsultacije sa stručnjacima, poslodavcima, investitorima, sindikatima, evropskim partnerima i nevladinim organizacijama. Đelić je rekao da modaliteti tog dokumenta još nisu do kraja definisani, ali je istakao da će srpska strategija biti bazirana na ciljevima strategije EU do 2020. godine.
Srbija očekuje podršku EU u realizaciji strategije, rekao je Đelić, i dodao da će Vlada Srbije prilikom pravljenja državnog budžeta za 2011. godinu "imati u vidu strategijski okvir za narednih 10 godina".
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da model razvoja Srbije, koji je važio do početka svetske krize, nije više održiv, jer se u okviru njega od kredita finansirala potrošnja, koja je zatim išla u povećanje uvoza.
Đelić je istakao da zbog toga Srbija mora da ima razvoj zasnovan na dugoročnoj štednji i preciznijim instrumentima u socijalnoj politici, i dodao da je protiv linearnih povećanja izdvajanja iz budžeta, jer onda to sužava prostor za investicije, ali da je pobornik dodatnih socijalnih davanja onima kojima je pomoć najpotrebnija.
- Srbija ima kapacitet da svima obezbedi minimum egzistencije, ali ne sme da i dalje povlači mere koji će je terati na neodrživi model -istakao je Đelić.
Prema njegovim rečima, potrebne su investicije u sektore koji će proizvesti izvoz, a ne samo u trgovinu, telekomunikacije i ono što se prodaje na domaćem tržištu.
Ministarka za Nacionalni investicioni plan, Verica Kalanović, izjavila je da svi modeli razvoja Srbije posle krize u prioritetne zadatke stavljaju razvoj infrastrukture, i istakla da NIP od ove godine finansira samo infrastrukturne projekte. U odnosu na prethodne godine smanjen je i broj projekata i poštuju se procedure, koje su gotovo istovetne procedurama Svetske banke.
Prema njenim rečima, ove godine NIP-u je na raspolaganju oko 26 milijardi dinara, od čega je 15,5 milijardi iz budžeta, a 10 milijardi iz projektnog zajma Evropske investicione banke.
Na Kopaonik biznis forumu u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije učestvuje oko 450 ekonomista, privrednika i predstavnika vlasti i stranih diplomata.
