Izvor: Politika, 17.Nov.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj opet žrtvovan
Umesto da mesečno za investicije troši 2,75 milijardi dinara, država trošila duplo manje. – Time što svake godine jedan deo novca namenjen za kapitalne investicije ode u tekuću potrošnju, mi praktično „pojedemo razvoj”
U gotovo svakom selu postoji priča o domaćinu koji je pozajmio novac od komšije da kupi kravu, ali je pare, ipak, potrošio u kafani. Tako je za jedno veče pojeo i popio „izvor sigurnih prihoda” ali mu je kao uspomena na burnu noć ostao dug >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji će morati da vrati komšiji. Da li zbog toga što ovu priču nisu čuli u Nemanjinoj 11, ili zato što smatraju da vođenje ekonomske politike zemlje ne može da se upoređuje sa vođenjem seoskog gazdinstva, tek država Srbija svake godine „pojede i popije” dobar deo novca namenjenog za razvoj.
Ove godine, prema Zakonu o budžetu planirano je da se za kapitalne investicije potroši nešto malo više od 33 milijardi dinara. Međutim, zaključno za 1. novembrom, Srbija je za tu namenu potrošila 12,5 milijardi. Tako je umesto da mesečno za investicije, u proseku, troši 2,75, naša država trošila duplo manje. Jednim delom po toj osnovi, ali i zahvaljujući većoj inflaciji koja je donela veće prihode u budžet, napravljena je „rezerva” od 14 milijardi dinara koja će do kraje godine moći da se preraspodeli. Ko će na ime žrtvovanih investicija, posle prekrajanja državne kase, dobiti novac još nije poznato. Ali, sudeći po izjavama državnih zvaničnika lista zainteresovanih je dugačka. Tako se osim poljoprivrednika (koji veruju da će od države dobiti premije za mleko) novcu nadaju i policajci kojima je vlast obećala bonuse, najsiromašniji građani koji još nisu dobili pomoć, ali i privrednici koji očekuju nastavak programa subvencionisanih kredita.
Međutim, da tu nije reč o uštedi 14 milijardi pokazuje činjenica da će posle rebalansa, minus u državnoj kasi dostići 148 milijardi dinara. A jaz između prihoda i rashoda biće pokriven zaduživanjem kroz emitovanje državnih dužničkih papira, zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka.
Zato poznavaoci ekonomskih prilika ne prave značajniju razliku između države Srbije i neodgovornog domaćina s početka priče.
– Na taj način biramo put koji nije razvojni – ubeđen je Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. – U situaciji kada kriza još traje i privatni sektor je slab da investira, a strani ulagači oklevaju, država mora da bude katalizator razvoja i pokrene oporavak. Time što svake godine jedan deo novca namenjen za kapitalne investicije ode u tekuću potrošnju, mi praktično „pojedemo razvoj”. Naravno, problem je što kod ulaganja efekti nisu kratkoročni, već dugoročni i mogu da se vide tek posle nekoliko godina. Zato je politički popularnije pare podeliti građanima nego ulagati u razvojne projekte, gde se efekti neće odmah osetiti. Niko ne želi da rizikuje i da bude nepopularan u predizbornoj godini – kaže Nikolić i dodaje da je, nažalost, kod nas svaka godina prelomna i uvek se razvoj žrtvuje zbog tekuće potrošnje.
Zato Međunarodni monetarni fond (MMF) u izveštaju o Globalnim ekonomskim prilikama savetuje sve zemlje da sada moraju da primene fiskalna pravila kojim se smanjuju rashodi u državnim kasama. A odgovor na pitanje kako da se disciplinovanjem potrošnje ne „ukoči” privredni razvoj, takođe se nalazi u ovom MMF-ovom izveštaju. Ključ je u strukturi budžetske potrošnje. Odnosno promeni odnosa sredstava koja se troše za tekuće izdatke (plate, penzije) i novca namenjenog za javne investicije.
Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta ističe da je opasno kada se iz godine u godinu ponavlja situacija u kojoj se „štedi” na investicijama da bi taj novac otišao u nepovrat.
– Problem je što nije reč ni o kakvoj uštedi, jer smo i ta sredstva pozajmili. Tako ispada da se zadužujemo da bismo finansirali potrošnju. Ali to je politički problem, jer niko neće da gradi put ako za vreme njegovog mandata ne može i da ga završi i da preseče vrpcu. Takva politika je štetna i vodi nas ka opasnom scenariju, po kom svake godine trošimo više nego što stvaramo i sve više se zadužujemo. A zna se kako se takva politika finansira. Tako što ćete, ako imate šta, prodati državnu imovinu, ili se zadužiti kod međunarodnih finansijskih institucija i komercijalnih banaka, ili ćete morati da povećate poreze i akcize. Ne postoji drugo rešenje – zaključuje Jovanović.
Možda je zbog toga Međunarodni monetarni fond insistirao da u Zakon o budžetskom sistemu uđe fiskalno pravilo po kome plate i penzije rastu sporije od ekonomskog rasta, ali se kapitalne investicije povećavaju. Pa se tako u članu 27. Zakona o budžetskom sistemu navodi da državna ulaganja dogodine ne mogu biti manja od četiri odsto. Da li će vlada prekršiti zakon koji je Skupština usvojila pre nešto više od mesec dana biće poznato uskoro. Kad pred poslanike stigne Zakon o budžetu za 2011. godinu.
A. Nikolić
objavljeno: 18.11.2010.
.jpg)
