Izvor: S media, 21.Nov.2010, 13:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razbuktava se „rat valutama“

Činjenica da je globalna ekonomija ponovo počela da raste, donela je nove glavobolje svetskim privredama. Treba se, naime, u uslovima krhkog rasta ponovo izboriti za kupce iscrpljene dvogodišnjom recesijom, ali i odlučne da povedu računa o uštedama.

I, dok su, u vreme otpočinjanja krize, velike ekonomije sveta, jedna za drugom, povećavale uvozne carine ne bi li očuvale bar domaća tržišta, sada su na sceni novi mehanizmi.

U ratu valuta svetska privreda na gubitku
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Radi se o veštačkom slabljenju sopstvene valute kako bi se stimulisao domaći izvoz i podstaklo otvaranje novih radnih mesta u privredi. Krenulo je, naravno, od najvećih svetskih izvoznika - Amerike i Kine, a izgleda da su ga sada prihvatili svi. Država manipuliše svojom nacionalnom valutom, njena roba postaje jeftinija i kupci, odnosno druge države, počnu da kupuju njene proizvode.

Ovo nije prvi put da se u svetskoj ekonomiji primenjuju ovi metodi preotimanja značajnih tržišta između velikih privreda. Nešto slično onome što se dešava sada, a što je označeno kao “rat valutama”, u svetskoj ekonomiji zbivalo se i dvadesetih godina prošlog veka, kada su se države trudile da održe svoju proizvodnju, bez obzira na to koliku će štetu time doneti drugim zemljama.

Sada se taj scenario, čini se sofisticiranije, ponavlja. Od početka godine je centralna banka Švajcarske potrošila oko 15 milijardi dolara u pokušaju da spreči jačanje franka. Japan je pre nekoliko meseci kupio 20 milijardi dolara, što je oslabilo jen u odnosu na dolar. Za njim su isto to učinili i Kolumbija, Tajland i Južna Koreja. Ovaj niz konkurentskih devalvacija mnoge je uplašio, a poslednji koji se oglasio je direktor MMF-a Dominik Štros-Kan koji je upozorio da se svet nalazi na ivici valutnog rata, i da bi pod hitno nešto trebalo preduzeti.

- Jasno je da se svetska ekonomija oporavlja, ali je još uvek slaba, na šta značajno utiče i to što je neujednačena - podsetio je, na nedavno održanom Samitu G 20 u Seulu, Štros-Kan. - U Aziji i Južnoj Americi ekonomski rast je vrlo visok i za te delove sveta, kriza je očito gotova. Ali, Evropa se i dalje sporo oporavlja, zbog čega smo zabrinuti, jer baš Evropa čini veliki deo globalne ekonomije. Ako ona zaostaje, to utiče i na ostale. A u Americi, situacija je još uvek neizvesna.



Mada se, pred Samit najmoćnijih ekonomija sveta, gajila nada da će lideri najvećih pronaći rešenje za trenutnu situaciju, to se nije dogodilo, a prema procenama, upravo je Amerika ta koja je uticala da se to ne dogodi.

NEIZVESNOST

U međunarodnom poslovanju vlada apsolutna neizvesnost, pa investitori gube podsticaj za ulaganje, što negativno utiče na privredni rast svih. UNKTAD je nedavno procenio da će zbog neizvesnosti u pogledu kretanja deviznih kurseva, nivo direktnih stranih investicija u ovoj godini ostati isti u odnosu na 2009. godinu.

Obama je u Seul doneo plan koji je predviđao obavezu Pekinga da svoju valutu ojača između 20 i 40 odsto u odnosu na trenutnu vrednost. Ukoliko to ne učini, plan je predviđao uvođenje dodatnih carina ili drugih ograničenja na plasman njihovih proizvoda širom sveta.

Za ovu ideju, međutim, prvi čovek američke administracije nije mogao da pronađe saglasnost čak ni među državama koje su tradicionalno veliki prijatelji SAD. Nemačka kancelarka Angela Merkel na brifingu održanom posle Samita G 20 ocenila je da plan Amerike nema nikakvu ekonomsku, ali ni političku osnovu.

Čini se da je baš zbog dijametralno suprotstavljenih stavova, Samit lidera najmoćnijih država sveta doneo samo jedno - priznanje da se “rat valuta” zaista i dešava.

Skup se, tako, završio uz manje-više simbolična obavezivanja svih članica Grupe 20 da će, svaka na svom terenu učiniti bar korak ka prevazilaženju trenutnih problema. Tako su se SAD obavezale da će “vrednost dolara na međunarodnim tržištima biti tržišno određen”, a Kina - da će “nastaviti da modeluje jednostavniju monetarnu politiku, poraditi na reformama deviznog režima, uvećavanjem fleksibilnosti i promovisanjem balansiranijeg odnosa uvoza i izvoza”. Evropa je, opet, istakla da će “uklanjanjem rizika nestabilnih cena u evrozoni uticati na svoju valutu”.

Mada su u ovom “ratu” u prvim borbenim redovima zemlje sa rastućom privredom, poput Kine ili Brazila, s jedne strane, a SAD sa druge, ni Evropa ne zaostaje u pokušajima da sačuva konkurentnost i da se, uprkos sporom rastu, zadrži visoko na listi najjačih. Ona to čini više očuvanjem izuzetno niskih referentnih kamatnih stopa, nego devalvacijom valute.

- U pokušaju da sebe učine konkurentnijim, neke države devalviraju valutu, dok druge, poput Evrope ili Amerike, olabavljuju svoju monetarnu politiku - tvrdi Robert Zelik, prvi čovek Svetske banke.

Evropu i njenu jedinstvenu valutu danas muče, naravno, i druge brige. Još se nije oporavila od krize sa Grčkom, a već se otvaraju novi izazovi za opstanak evrozone. U tom smislu, finansijska kriza u Portugalu i Irskoj izaziva sve veću zabrinutost.

Nastavak na S media...