Izvor: Politika, 08.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Razbijen kartel na tržištu lekova

Komisija za zaštitu konkurencije donela rešenje kojim se dogovor velikih proizvođača i distributera proglašava nevažećim. – Slede prekršajne prijave protiv učesnika u zabranjenom sporazumu

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je postojanje zabranjenog sporazuma između najvećih proizvođača lekova i sedam veledrogerija, pa je taj dogovor, potpisan početkom 2008, i zvanično proglašen nevažećim.Ekskluzivne ugovore sa proizvođačima „Hemofarmom” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „Galenikom” u januaru prošle godine potpisalo je samo sedam od ukupno 400 registrovanih veledrogerija. Na listi privilegovanih tada su se našli „Velefarm”, „Vetfarm”, „Jugohemija”, „Farmanova”, „Unihemkom”, „Farmalogist” i „Vetprom hemikalije”. Po spornom ugovoru, samo ti veliki distributeri imali su pravo da prodaju domaće lekove, i to pod uslovom da robu ne preprodaju manjim trgovcima lekovima, već direktno apotekama i zdravstvenim ustanovama.

Protiv učesnika u tom kartelu komisija će podneti zahtev sudiji za prekršaje, pošto po važećem zakonu o zaštiti konkurencije još nema pravo da izriče druge vrste sankcija. Inače, za takav prekršaj koji za posledicu ima narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu propisane su kazne – od jedan do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda.

Kako je došlo do takve situacije na tržištu lekova? Još pre nekoliko godina primećeno je smanjivanje broja distributera lekova i koncentracija velikih igrača koji su na taj način dolazili do privilegovanog statusa kod proizvođača. Već od tada vlasnici malih distributivnih firmi bili su u takvoj poziciji da nisu mogli da kupuju lekove direktno od proizvođača, ali nisu javno negodovali jer nisu bili u prilici da ih kupuju od većih trgovaca i da sa njima dele zaradu.

Od januara 2008. godine, kada su „Galenika” i „Hemofarm” potpisali nove ugovore, mali distributeri izgubili su mogućnost da posluju sa velikim distributerima, što je bio povod da se nekoliko njih iz Beograda, Pančeva, Valjeva i Kragujevca javi našoj redakciji. Tvrdeći da je stvorena sprega proizvođača i samo nekoliko distributera sa ciljem da se formira monopol na proizvodnju i distribuciju lekova, neki od njih su još tada upozoravali da su na rubu propasti. Posle godinu dana, koliko su bili skrajnuti, pitaju se ko će im nadoknaditi štetu.

– Preduzeće za medicinsko snabdevanje „Radakom", kao i drugi manji distributeri, poslednjih nekoliko godina ne sarađuje sa „Hemofarmom”. Ovaj proizvođač lekova je postavio za nas nedostižno visoke limite u nabavci lekova i medicinskog materijala, znajući da je to način da nas eliminišu. To je bio prvi korak u građenju ovog kartela. U 2008. godini velikim distributerima je zabranjeno da isporučuju robu manjim iako smo imali uredne registracije i bili spremni i na avansno plaćanje. Isključeni sa tržišta, obratili smo se komisiji za pomoć – kaže Radojica Rajović, vlasnik i direktor „Radakoma”.

Šteta je, po njegovim rečima, neprocenjiva jer već četiri godine ne nabavljaju robu direktno od proizvođača, nego preko posrednika deleći maržu sa njima.

– Obratićemo se „Hemofarmu” i „Galenici” da nađemo način za odštetu zbog ovakvog nezakonitog postupanja – kaže naš sagovornik i dodaje da će takođe zahtevati da buduća saradnja ne bude ničim uslovljena.

Iako je rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, kako smo saznali, pre zvaničnog objavljivanja dostavljeno punomoćnicima svih učesnika u sporazumu, u „Galenici” i „Hemofarmu” su nam juče rekli da nisu dobili rešenje i da za sada ne žele da ga komentarišu.

Rešenje Komisije za zaštitu konkurencije doneto je 30. decembra 2008. i objavljeno je na sajtu Antimonopolske komisije. Kako stoji u rešenju, mešanje proizvođača u politiku cena veletrgovca i ograničavanje slobode veletrgovaca da izaberu tržište za koje smatraju da služi na najbolji mogući način njegovim ekonomskim interesima imalo je za neposredni cilj eliminaciju manjih veledrogerija sa tržišta.

„Smanjenjem broja veletrgovaca lekovima olakšava se dogovaranje proizvođača lekova i veledrogerija, čime se omogućava da proizvođači lekova kontrolišu uslove trgovine između veledrogerija i njihovih kupaca – zdravstvenih ustanova i apoteka, a na štetu korisnika lekova i medicinskih preparata”, stoji u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije.

Tržište lekova je po isplativosti u samom vrhu u Srbiji. Reč je o ogromnim zaradama, a jasno je i zašto je važno imati dobar rejting u tom poslu. To su sigurni ekstrapoeni na tenderima za nabavku medicinskih sredstava i opreme za velike zdravstvene ustanove. Kako je „Politika" već pisala, pozivajući se na izvore iz dobro obaveštenih farmaceutskih krugova, na ovim velikim poslovima se uvek smenjuje nekoliko veledrogerija, dok mali nemaju novca ni da otkupe tendersku dokumentaciju. Tako je jedna od najvećih veledrogerija snabdevač lekovima i opremom gotovo svih medicinskih centara, uključujući i Klinički centar i Vojnomedicinsku akademiju. O kakvom poslu je reč pokazuje podatak da pojedine zdravstvene ustanove samo na lekove godišnje izdvoje oko dve milijarde dinara.

-----------------------------------------------------------

Najveći distributeri

Prema zvaničnim podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, većinski vlasnik „Jugohemije” je „Delta star”. To preduzeće ima 63,37 odsto akcija pomenute veletrgovine.

Proizvođač lekova „Hemofarm” ima vlasnički udeo od 20 odsto u veletrgovini „Velefarm”, pa ne čudi što je sa tim preduzećem potpisan ugovor o prodaji medikamenata. Po 22 odsto akcija u „Velefarmu” imaju i firme „Lekovi” i „Medicina”.

„Vetprom”, prema zvaničnim podacima, uglavnom drže fizička lica. Osim Akcijskog fonda, koji ima 26,78 odsto vlasništva, Radomir Marić i Miroslav Despotović vlasnici su po 23 odsto akcija „Vetproma”.

Zastupnici „Farmalogista”, prema podacima Agencije za privredne registre, jesu Silvana Džudžević, Aleksandra Drašković i Gregor Dolenec. U „Farmanovi” Ljiljana i Dejan Petrović imaju po 25 odsto udela u vlasništvu. Isti „kolač” dobili su i Dušica Stošić i Nikola Maričić.

Generalni direktor „Vetfarma” je Branislav Jovanović.

Sto odsto vlasništva „Unihemkoma” pripada Željku Jovoviću.

Jelica Antelj

[objavljeno: 09/01/2009]

Nastavak na Politika...