Izvor: Večernje novosti, 03.Avg.2015, 20:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratovi donose inflaciju

NAŠA percepcija da je inflacija normalna stvar posledica je iskustva ljudi koji su živi danas. Čitav vek do početka Prvog svetskog rata inflacije u Srbiji skoro da nije bilo. Kupovna moć dinara, uvedenog sedamdesetih godina 19. veka, nije se bitnije promenila četiri decenije. Potom nastupa rast cena izazvan ratnim nestašicama, odnosno posleratnom obnovom, ali se cene stabilizuju sredinom dvadesetih prošlog veka, da bi u prvoj polovini tridesetih beležili snažnu deflaciju, povezanu sa svetskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ekonomskom krizom. Nakon ratne hiperinflacije, nastupa doba kada inflacija postaje stalni fenomen. Rast cena se uzbrzava krajem sedamdesetih da bi osamdesetih i početkom devedesetih naša zemlja postavljala neslavne rekorde. Od januara 1994. nastupa nova era, kada je rast cena značajno usporen, da bi nakon 2002, inflacija retko koje godine dostigla dvocifrenu stopu. Poslednje dve godine imamo poluvekovne rekorde kada je u pitanju nizak rast cena (međugodišnja inflacija u Srbiji je ispod 2%). Kada su u pitanju glavne svetske monete, npr. 1913. se za funtu ili dolar mogla kupiti ista količina robe kao i vek ranije. Najduža poluzvanična statistika pokazuje da je u Britaniji od 1750. do danas došlo do povećanja cena od čak 140 puta. Međutim, sve do 1938. povećanje otpada na inflaciju povezanu sa Napoleonovim i Prvim svetskim ratom (nivo cena se udvostručio tokom ovih dramatičnih događanja). Ne računajući ova dva rata, cene su od 1750. do pred početak Drugog svetskog rata čak blago pale! Dakle, istorijska perspektiva može ponuditi delimičnu protivtežu strahu investitora od deflacije u Evropi i vrlo niske inflacije u Srbiji. Istina, problem sa Srbijom je složeniji jer niska inflacija deluje negativno na porast budžetskih prihoda, pre svega po osnovu PDV-a i akciza. Ekonomska nauka pokazuje da ne postoji kvalitativna razlika između ekonomije u kojoj se cene blago uzdižu i one u kojoj cene neznatno padaju. Indeks potrošačkih cena je složen statistički konstrukt, odnosno nije opipljiva stvar. Sa robom kao što je benzin, možete reći da li cena na pumpama raste ili pada, jer je u pitanju homogen proizvod koji se tokom vremena vrlo malo menja. Ali ono što se dešava sa automobilima, smart telefonima ili medicinskim uslugama nije isto. Pojednostavljeno, cena automobila sastoji se od sabranih cena njegovih komponenti prilagođenih za promene u kvalitetu. Podešavanje cena za unapređenje kvaliteta je subjektivno i generalno prenisko. To ukazuje da smo imali deflaciju godinama, a da toga nismo bili svesni (današnji luksuzni automobil je daleko jeftiniji u realnim cenama nego "luks" auto od pre pola veka, dok su performanse ta dva, hipotetički slična, modela neuporedive). Značaj pada indeksa cena zavisi od uzroka tog pada. Opadajući nivo cena u drugoj polovini 19. veka bio je rezultat rasta produktivnosti i (trgovinskog) otvaranja novih zemalja, posebno SAD. Svetske cene žitarica padale su od kraja građanskog rata u SAD do 1890. Ovo je izazvalo rast industrijskih prihoda u drugim razvijenim privredama, ali i smanjenje poljoprivredne rente, što je bilo neprijatno za aristokratiju. Tehnološki razvoj 19. veka i promene u globalnim trgovinskim obrascima imaju očigledne paralele danas u razvoju digitalne ekonomije i usponu Kine, koji su na sličan način doprineli da stopa inflacije opada od osamdesetih. Deflacija, a s njom povezana depresija i socijalna nestabilnost, u Britaniji od kraja Prvog svetskog rata do polovine tridesetih u velikoj meri je rezultat pogrešnih pokušaja da se obnovi je kurs futne prema dolaru iz 1914. (cene su bile u padu od 1920-33). Ova sumorna ekonomska politika opet pronalazi moderne paralele, u evrozoni danas. Pad cena je često povezan sa ekonomskim transformacijama ili recesijom; ali suprotno strahovima i nadanjima investitora, deflacija je posledica, a ne uzrok. Naime, današnja deflacija je posledica pada cena energenata, što je dobra vest za sve zemlje koje su neto uvoznici nafte i gasa, gde spada i Srbija.

Nastavak na Večernje novosti...