Izvor: Politika, 04.Jun.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rate za švajcarac manje petnaestak odsto
Preporuka NBS ne bi trebalo da bude nemoguća misija, odnosno gubitak za banke na koji one ne bi mogle da pristanu
Preporuka Narodne banke Srbije poslovnim bankama, koja se odnosi na otplatu stambenih kredita u švajcarcima, omogućiće ovim dužnicima da u toku tri godine plaćaju za petnaestak odsto nižu ratu nego sada. Podrazumeva se, ukoliko banke prihvate ono što im je centralna banka u petak savetovala. Banke za sada još ćute o tom predlogu.
Banke bi, u tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slučaju, ratu kredita obračunale po paritetu evro švajcarac na dan odobravanja zajma korigovanom za rast te valute u odnosu na evro za najviše osam odsto. To znači da bi, ukoliko je kredit uzet u avgustu 2007. godine, kada je bilo zlatno doba za kredite indeksirane u švajcarcima i kada je odnos evro švajcarac bio jedan prema 1,636, sada nakon aneksa ugovora, taj odnos bio jedan prema pet.
Prevedeno na sadašnji momenat, kada je paritet evro švajcarac 1,262, odnosno evro je oko 111 dinara, a švajcarac oko 88 dinara, uspostavio bi se paritet od jedan prema 1,5 što znači da bi se stambeni zajam u naredne tri godine obračunavao po kursu od oko 74 dinara. A to je za petnaestak odsto niže nego sada.
U svakom pojedinačnom slučaju banke bi obračunale razliku između pretpostavljene otplate po tekućem kursu švajcarca i otplate po preporučenom kursu. Tu razliku banke bi knjižile po tekućem kursu, a ona bi se uvrstila u otplatu kredita nakon isteka tri godine. Na ovu razliku banke ne bi naplatile kamatu.
Kako se nezvanično saznaje, preporuka NBS za banke ne bi bila nemoguća misija, odnosno gubitak na koji ne bi mogle da pristanu. Pogotovo u situaciji kada im je u drugoj preporuci Narodne banke koja je takođe u prošli petak obnarodovana sadržana mnogo veća pretnja.
NBS je preporučila bankama i da višak novca koji su naplatili jednostranim promenama marži na kredite, pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, uračunaju u prevremenu otplatu. Reč je o slučajevima kada su odredbe ugovora koje se odnose na indeksaciju kredita bile nedovoljno precizne i na osnovu kojih su banke jednostrano menjale visinu kamate pozivajući se na poslovnu politiku, promenu uslova na tržištu i slično. Bilo je i slučajeva da je merilo za obračun kamate bio libor – referentna kamata za švajcarac, a kada je on pao gotovo na nulu banke nisu to uzele u obzir. Rečju, kamata je povećavana samo kada su kriterijumi išli banci u prilog, ali ne i klijentu. Nije bila retkost da je klijent sklopio ugovor s kamatom 3,9 odsto, a da mu je banka, s počecima svetske krize, ispostavila račun s kamatom od šest ili sedam odsto.
Zbog ove preporuke poslovne banke bi mogle da izgube i nekoliko desetina miliona evra zavisno od dužine naplate tako uvećane kamate. U švajcarcima je indeksirano oko 20.000 kredita, uz pretpostavku da nisu baš svi ugovori s tako varijabilnim klauzulama, kao i da su banke po pojedinačnom slučaju naplatile po osnovu takve kamate hiljadu ili dve evra više dolazi se do ne baš male sume.
Nezadovoljni dužnici potražili su pravdu na sudu, bilo je i kolektivnih tužbi, donete su i prve prvostepene presude protiv banaka što je očigledno navelo centralnu banku da stane na stranu dužnika.
– Pošto su dve presude bile pozitivne može seočekivati da će i sve ostale biti takve, rekla je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.
Guvernerka je izjavila da je uverena da će poslovne banke prihvatitipreporuku NBS, jer to pre svega njima znači umanjenje troškova. Po proceni centralne banke dvostruko veći bili bi troškovi da se izlože rizicima sudskih sporova
Centralna banka je preporuku, kako je rekla, donela imajući u vidu jednoznačne stavove izražene u presudama sudova povodom tužbi korisnika kredita, koji se kreću u pravcu utvrđivanja ništavnosti marži usled povrede Zakona o obligacionim odnosima.
Tabakovićeva je istakla bi banke primenom preporuke NBS, u skladu sa načelom savesnosti i poštenja, na adekvatan način umanjile pravne rizike u svom poslovanju, kao i mogućnost nastanka neželjenih gubitaka koji mogu proisteći iz sadašnjih i budućih sporova.
J. Rabrenović
objavljeno: 04.06.2013.
.jpg)
