Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2013, 22:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rate sve manje ima ko da plati

SVAKI četvrti kredit u Srbiji je problematičan. Udeo loših zajmova u ukupnim plasmanima na kraju oktobra ove godine dostigao je 24,5 odsto. U privredi je još gore i svaki treći zajam je nenaplativ. Firme i građani, prema podacima Narodne banke Srbije ne mogu bankama da vrate više od 300 milijardi dinara. Od ovog iznosa, nenaplativ „minus“ preduzeća „težak“ je gotovo 240 milijardi dinara, a građani, preduzetnici i poljoprivrednici, ne mogu da otplate oko 67 milijardi uzetih zajmova.Predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Udruženja banka Srbije Veroljub Dugalić u petak je na regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika u hotelu „Hajat“ u Beogradu, izjavio da su ovakvi podaci alarmantni. Prema njegovim rečima, na kraju 2012. taj udeo iznosio je 16 odsto, što znači da je u tekućoj godini njihov rast veći od osam odsto, a kao glavni uzrok problema naveo je loše stanje u privredi.- Bez rešenja uzroka problema teško možemo da računamo da će se situacija popraviti - rekao je on. - Važno je da se poboljšaju opšte karakteristike privrednog sektora. Zato su veoma bitne strane investicije, posebno u poljoprivredi automobilskoj industriji... kako bi se omogućilo da oni koji se zadužuju mogu da isplate svoje obaveze.Naši građani, bar prema podacima NBS, spadaju u kategoriju dobrih platiša, a rate ne izmiruju samo kad ostanu bez posla. Ali bankari ništa ne prepuštaju slučaju jer sa produžavanjem krize raste i broj klijenata koji ne vraćaju pozajmljeno. Sve banke žude za dobrim klijentima, ali da bi to saznale mnoge ih propuštaju kroz sito i rešeto. Ima i onih koje su i dalje fleksibilne.- Takozvani loši krediti zaista beleže izvestan rast, ali se taj rast u našoj banci još kreće u prihvatljivim okvirima i svakako se razlikuje od banke do banke - kaže Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke. - Naravno da banke neće zbog toga prestati sa kreditiranjem i verujem da će novca za kvalitetne projekte biti u svakom trenutku, kako za privredu, tako i za građane.Kako kaže Rebić, uprkos krizi, riziku i relativnoj makroekonomskoj nestabilnosti, kao i skupim izvorima novca u inostranstvu, Sosijete ženeral banka nije pooštravala uslove za odobravanje kredita svojim klijentima.OTPIS DUGOVA KADA građani ne otplaćuju rate zajma, bankari mogu da koriste administrativnu zabranu i hipoteku. Ukoliko građanin ostane bez posla banka mu daje grejs period od šest meseci do godinu dana i za to vreme zajam - miruje. Posle toga, ukoliko se ne obezbedi stalan izvor prihoda kao što je plata, aktivira se hipoteka ako je zajam obezbeđen, a ako nije, odnosno u pitanju je gotovinski ili potrošački zajam - dug se otpisuje. Jer, za bankare je tada oproštaj dugova jeftiniji od prinudne naplate.- Odobravamo ih na isti način kao i do sada, što znači da se kreditni proizvodi odobravaju na osnovu analize svih faktora relevantnih za sposobnost klijenta da servisira preuzete obaveze, kao što su visina zarade, dužina radnog staža, bonitet klijenta, visina primanja - objašnjava Rebić. - Prilikom razmatranja zahteva klijenata vode se principima svoje politike rizika i poslovne politike uopšte i da kredite odobravaju ne na bazi kolaterala već realnih prihoda klijenta. POTRAGA ZA NOVIM TRŽIŠTIMAGuverneri centralnih banaka zemalja Jugoistočne Evrope složili su se da su najveći problemi bankarskih sektora u regionu opadanje kreditne aktivnosti, kao i visok nivo problematičnih zajmova. Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije izjavila je u petak da bi Srbija trebalo da postepeno napusti model privlačenja stranih direktnih investicija i da se okrene traženju novih tržišta odakle bi došla devizna sredstva.Kemal Kozarić, guverner centralne banke BiH rekao je da sve zemlje regiona imaju problem usporenog kreditnog rasta, da se kćerke-banke uglavnom razdužuju prema svojim maticama i da za većinu bankarskih grupacija region nije toliko važan. Guverner centralne banke Crne Gore Milojica Dakić je rekao da su pozajmice iz inostranstva smanjene, da problem predstavljaju visoke kamatne stope na kredite i nekvalitetni zajmovi.

Nastavak na Večernje novosti...