Izvor: Blic, 22.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rate suviše skupe
Rate suviše skupe
U periodu od 16. do 19. jula 2002. godine beogradski Centar za marketing istraživanja MARTEN BOARD INTERNATIONAL www.martenboard.co.yu, licencni partner 'British Market Research Bureau' iz Londona, u saradnji sa dnevnikom 'Blic', sproveo je ispitivanje javnog mnjenja na temu podizanja kredita kod banaka i štedionica i vraćanja nacionalizovane imovine starim vlasnicima. Istraživanje je obavljeno na slučajnom stratifikovanom uzorku od 594 ispitanika, punoletnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << građana Srbije.
1. Velika većina građana, tačnije 74,9 odsto njih, u toku ove godine nije podizala kredit preko neke od banaka ili štedionica. Anketiranih građana koji su od početka ove godine već podigli kredit je 7,9 odsto, dok 8,5 odsto njih planira da to učini do kraja ove godine. Na ovo pitanje je 8,7 odsto anketiranih odbilo da da odgovor.
2. U okviru populacije građana koji su podigli ili će tek podići kredit, najviše je onih koji su ova sredstva upotrebili ili će ih upotrebiti za kupovinu sredstava za rad a takvih je 19,8 odsto. Po 13,6 odsto ispitanika će kupiti ili je već kupilo nekretnine ili automobile, dok će 12,3 odsto građana sredstvima dobijenim uz pomoć kredita otići na godišnji odmor.
3. Najveći deo, tačnije 31,5 odsto, od onih ispitanika koji su izjavili da nisu podizali kredit ove godine, izjavio je da za to nije imao potrebe, dok ga 31 odsto anketiranih nije podiglo jer su svi uslovi kreditiranja bili nepovoljni. Prema mišljenju 11,1 odsto građana, kamatne stope pri otplati kredita su previsoke, te zbog toga ove godine nisu koristili kredit, dok 7,3 odsto njih ima suviše niska primanja da bi uopšte bili u stanju da ga podignu.
4. Velika većina građana Srbije, njih 73,1 odsto, smatra da država treba da vrati nacionalizovanu imovinu starim vlasnicima, a 14,1 odsto njih je mišljenja da imovinu starim vlasnicima ne treba vraćati, već ih na neki način obeštetiti. Najveći broj njih je svoj stav o potrebi za obeštećenje obrazložio time što bi to bilo pravedno i moralno i zakonski kao i stavom da je vraćanje celokupne imovine pravno neizvodljiv proces. Približno 7 odsto anketiranih se izjasnilo protiv procesa denacionalizacije i to zbog toga jer je prošlo mnogo vremena i ta imovina više nije ista, dok se jedan deo njih zapitao kako su stari vlasnici uopšte stekli tu imovinu.
