Izvor: Blic, 08.Nov.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rate skuplje i za 40 odsto
Kad sam podneo zahtev za kredit početkom septembra, kamatna stopa je bila 4,9 odsto. Posle 20 dana kamata je porasla na 5,25, a posle još toliko vremena, na 6,5 odsto. Tada su me obavestili i da dodatno moram da plaćam dva odsto godišnje na ime ostatka duga, što je sve zajedno moju prvobitnu ratu povećalo sa 225 na 310 evra mesečno, kaže sagovornik „Novca" koji, uzgred, ni pošto mu je kredit u „Pireus banci" odobren, nije dobio novac, a ni odgovor kada bi mogao da ga očekuje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Čini se da je naš sagovornik imao sreće, jer da mu je kojim slučajem banka isplatila novac, njegova mesečna rata bila bi veća za 38 odsto ili 85 evra od one na koju je računao u startu. Godišnje, to bi bilo oko hiljadu evra više, što verovatno nije konačno povećanje, imajući u vidu najave bankara da će kamate na stambene kredite i dalje rasti.
Beograđanin koji je pre pola godine kupio stan na kredit skoro da se pokajao što je uspeo da reši životno pitanje. Njegova mesečna rata u banci „EFG Eurobank" za poslednjih šest meseci skočila je za oko 20 odsto, sa 176 na 209 evra. „Službenici u banci su mi objasnili da je razlog svetska finansijska kriza. Takođe su me podsetili da sam u ugovoru potpisao da se slažem da banka u skladu sa svojom politikom ima pravo da menja kamatnu stopu", kaže sagovornik „Novca". Sličan problem je imao i klijent „Rajfajzen banke" kome je rata za pet meseci skočila sa 250 na 300 evra, što je godišnji rast rate za 600 evra.
„S obzirom na to da je izvesno da se trendovi na globalnim tržištima neće popraviti narednih meseci, baš kao ni rejting naše zemlje, može se očekivati da cene stambenih kredita u Srbiji sigurno neće biti niže. Naprotiv", ocenjuje Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora „Rajfajzen banke" zadužen za poslovanje sa stanovništvom.
S tim se slažu i u Narodnoj banci Srbije. „Ako jedna banka može kupiti obveznice stare devizne štednje u evrima, bez poreza, i na tome zaraditi 7,3-7,5 odsto, zašto bi preuzela dodatni rizik i odobravala kredite po nižoj kamatnoj stopi", kaže guverner NBS Radovan Jelašić. Guverner je na konferenciji za štampu rekao da su banke obećale i da ima crno na belo da do kraja godine na već odobrene kredite neće povećavati marže. Otud, zaključuje guverner, i nemaju pravo da, pozivajući se na poslovnu politiku, podižu kamatne stope, već to mogu da rade samo ako porastu međubankarske kamatne stope, Euribor i Libor.
U „EFG Eurobank" kažu da je razlog zbog koga se građanima povećavaju rate za stambene kredite tromesečno usklađivanje kamatne stope sa kretanjem Libora i Euribora. „Određen broj kredita, za koje su klijenti aplicirali u maju, kad je banka poslednji put podigla kamatne stope, nije bio obuhvaćen tadašnjom korekcijom kamatnih stopa. Razlog je to što banka nije želela da menja uslove odobravanja kredita prilikom isplate. Njima je sada kamata povećana sa tromesečnom korekcijom Euribora i Libora, o čemu su klijenti i bili obavešteni kada su kredit tražili", pojašnjavaju u ovoj banci.
I u „Pireus banci" kažu da je banka krajem oktobra „s obzirom na veliku ekonomsku krizu u realnim okvirima povećala kamatne stope na stambene kredite". U ovoj banci napominju da je ranije u 2008, kada su tržišni uslovi bili povoljniji, iste kamatne stope smanjila na 3,9 odsto.
U „Unikredit banci" kažu da se kamatne stope sa vrednošću tromesečnog Euribora i Libora usklađuju četiri puta godišnje, osmog dana u mesecu, i da će sledeće usklađivanje biti 8. novembra. „Eventualno smanjenje kamatnih stopa, ili njihovo povećanje zavisiće od vrednosti Euribora i Libora", kaže Ivan Radojčić, član Izvršnog odbora „Unikredit banke".
Euribor je sredinom nedelje bio 4,9 odsto, dok je u julu bio 5,16 procenata. Nova vrednost Libora je 3,06 procenata, što je u odnosu na maj, rast za oko 0,3 odsto. Praktično, po tom osnovu, kamate za kredite u evrima i švajcarcima ne bi trebalo znatnije da se menjaju.
Da li ste preplatili stan?
Pokazatelji koji služe za ozbiljnu analizu isplativosti kupovine nekretnine, govore da su nekretnine u Beogradu drastično precenjene.
Prvi pokazatelj se računa kao odnos visine godišnje zakupnine i cene nekretnine.
Američko iskustvo pokazuje da ako godišnje od zakupnine dobijete 10-12 odsto vrednosti stana, onda je reč o realnoj ceni nekretnine. Povrat od 15 do 20 odsto govori o potcenjenosti nekretnine, a godišnji povrat od šest do osam procenta ili niže, govori o precenjenosti i mogućem „pucanju balona".
Koristeći ovu metodu u našem slučaju, dolazi se do zaključka o precenjenosti nekretnina. Za stan u Beogradu od 65 metara kvadratnih za koji u proseku treba izdvojiti oko 2.000 evra po kvadratu ili platiti najamninu od 300 evra mesečno, odnos godišnje zakupnine i cene nekretnine jeste oko tri odsto, što nesumnjivo govori o precenjenosti.
Drugi pokazatelj koji se koristi u analizi jeste odnos cene nekretnine i prihoda porodice. On daje odgovor na pitanje koliko je potrebno godišnjih bruto zarada za kupovinu nekretnine. U Srbiji, prosečna bruto zarada iznosi 46.000 dinar ili oko 550 evra. Pod pretpostavkom da su u porodici zaposlene dve osobe i da svaka zarađuje prosečnu bruto platu ili ukupno 1.100 evra mesečno (13.200 evra godišnje), za otplatu stana je potrebno blizu deset godina, ako još iz računice isključimo kamate.
Ako su za otplatu potrebni prihodi porodice zarađeni u jednoj godini, reč je o potcenjenoj nekretnini, dok dve godišnje bruto zarade upućuju na normalnu cenu. Otplata koja zahteva tri ili više godišnjih bruto zarada govori o precenjenosti nekretnina. To je slučaj u Beogradu.
Stambeni krediti u EUR
Banka Vrsta kredita Efektivna kamatna stopa (u %)
Unikredit banka Kredit sa deset odsto učešćaa Od 10,17
Rajfajzen banka Kredit osiguran kod Nacionalne
korporacije sa učešćem Od 10,03 - 11,36
Pireus banka Kredit sa 30 odsto depozita Od 15,93
Banka Inteza Kredit osiguran kod Nacionalne
korporacije sa učešćem Od 10,56
Banka Inteza Kredit uz subvenciju države Od 9,16
Izvor: sajtovi banaka
