Izvor: B92, 02.Jun.2011, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratari zarađuju i bez subvencija?
Beograd -- Institut za ekonomiku poljoprivrede tvrdi da ratari koji gaje kukuruz i pšenicu, zarađuju 742 evra, tj. 1.007 evra po hektaru i bez subvencije od 14.000 dinara.
Kako je navedeno u analizi instituta iz Beograda prosečna proizvodnja kukuruza od osam tona po hektaru, trenutno na berzi košta 1.728 evra, a troškovi za seme, mineralno đubrivo, stajnjak, upotrebu mehanizacije iznose 986 evra.
Za prosečan rod pšenice od četiri tone po hektaru i uz sadašnju cenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na Produktnoj berzi u Novom Sadu, zarada iznosi 1.809 evra, dok su troškovi proizvodnje 802 evra po hektaru.
Ševarlić podseća da se od 2000. godine do sada na čelu Ministarstva poljoprivrede promenilo 11 ministara ili koordinatora za poljoprivredu i da je sa svkom promenom menjana i agrarna politika, što je "nedopustivo". Prema njegovim rečima, nužno je da politika prema poljoprivredi bude utvrđena najmanje na pet godina, kako se ne bi dešavalo da se u sred sezone radova ili pred žetvu ukidaju ranije obećane subvencije ili premije.
Predsednik Društva agranih ekonomista Srbije i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić rekao je da te proračune "treba uzeti sa oprezom, jer su rađeni na osnovu trenutnih cena žitarica na berzi".
Kako je objasnio, u vreme žetve i otkupa cene su daleko niže, tako da i poljoprivrednici dobiju mnogo manje novca, nego što je navedeno u proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
Dodao je da je potrebno utvrditi i koliko je od 120 miliona evra koje je na ime subvencija po hektaru prošle godine dobilo oko 74.000 registrovanih poljoprivrednika, završilo kod onih koji imaju manje posede, a koliko kod onih sa velikim gazdinstvima.
Prema njegovim rečima, nije dobro ni to što je 76 odsto novca za subvencije koji je dodeljen prošle godine završilo u Vojvodini, a
ostatak u užoj Srbiji, iako učešće centralne Srbije u ukupnoj strukturui obradivih površina iznosi 61 odsto.
"O tom regionalnom disbalansu, govori i procena da je od 250.000 hektara neobrađenih oranica u Srbiji, samo 10.000 u Vojvodini, dok je ostatak u užoj Srbiji", kazao je Ševarlić.
Kako je objasnio, razlog takvog stanja je to što se proizvođači u centralnoj Srbiji koji imaju manje posede ne registruju, jer su im izdaci za poreze i doprinose na ime osiguranja poljoprivrednika, što je uslov da konkurišu za subvencije, veći nego iznos pomoći koju bi dobili po hektaru.
"U sistem subvencija nisu uključene ni površine pod voćem i vinogradima, kao ni pašnjaci", kazao je on.
Ševarlić ipak smatra da je nužno da poljoprivrednici, a posebno ratari, shvate da Srbija mora da menja strukturu subvencija u korist stočarstva.
Podsetio je da stočarstvo svake napredne poljoprivredne zemlje u ukupnoj strukturu agrara učestvuje sa najmanje 60 odsto, dok je u Srbiji to učešće iznosi 28 odsto.
"Srbija nema stočni fond koji može da preradi kukuruz koji se proizvede, pa smo tako postali njegovi veliki izvoznici, umesto da izvozimo meso i prerađevine, koje imaju veću tržisnu vrednost", kazao je Ševarlić.
