Izvor: B92, 12.Avg.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rata u švajcarcima "pada" za 10%?
Beograd -- Dužnici u švajcarskim francima za sada ne nailaze na pomoć svoje države, ali bi im u otplati posredno mogla pomoći Centralna banka Švajcarske.
Potezi centralne monetarne vlasti za obuzdavanja kursa svoje valute, trebalo bi da donesu olakšanje i klijentima naših banaka u vidu nižih rata.
Ne veliko i značajno, ali procene stručnjaka kažu da bi za mesec dana rate za kredite u švajcarcima mogle biti niže za desetak odsto.
„U narednih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mesec dana vrednost franka prema evru i dolaru će ići nadole, ali ne značajno i verujem da se neće smanjivati do nivoa od oko 85 dinara, kako je bilo u januaru ove godine, ali će biti ispod trenutne vrednosti", ocena je ekonomiste Ljubodraga Savića.
Šefovi poslovnih banaka, vlada i guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski postigli su dogovor oko rešenja problema za korisnike kredita u švajcarcima. Dogovor će se odnositi i na kredite u drugim valutama. Rešenje koje će ponuditi ima pet koraka, od kojih bi prvi bio smanjivanje kamata na kredite u švajcarcima, iako još nije dogovoreno koliko bi se kamate trebale smanjiti. Problem jakog franka i velikog skoka rata po osnovu uzetih kredita ima i Mađarska, gde mere države nisu donele neke spektakularne rezultate zbog tvrdog stava tamošnjih banaka. U Poljskoj je izgleda završeno sve mnogo efikasnije. Predsednik Poljske Bronislav Komorovski je potpisao novi zakon kojim bi trebali da se smanje povećani troškovi zajmova u stranim valutama, povezani s rekordno visokim kursom franka prema zlotu i time olakšao poziciju za 700 hiljada porodica koje su uzele hipotekarne kredite.
Kod svakog kredita rizik je uvek prisutan, ali je problem u velikoj meri nastao zbog ponašanja banaka, stav je ekonomiste Nikole Altiparmakova.
„Naravno da postoji izloženost tzv. valutnom riziku i činjenici da će konkretna valuta u periodu otplate ići gore i dole. Očekujem smirivanje. Problem je suštinski nastao jer su neke banke operativne rizike prebacile na klijente. Novi zakon o zaštiti klijenata zahteva od svih banaka koje su to uradile da do kraja decembra vrate to na početni nivo", kaže Altiparmakov.
Ekonomista Goran Nikolić, koji je dobro prognozirao početkom godine veću vrednost švajcarca, očekuje stabilizovanje.
„Guverner Švajcarske je izjavio da postoji mogućnost kratkoročnog fiksiranja kursa franka za evro, što bi značilo da narednih meseci švajcarac neće rasti", ocenjuje Nikolić.
Njihov zaključak potvrđuje i jučerašnji iskaz Tomasa Džordana, člana upravnog odbora centralne banke Švajcarske, da „imamo niz mera kojima možemo da delujemo u pravo vreme". Praktični potezi su već povučeni, pa je tako došlo do povećanja tzv. depozita po viđenju u bankama Švajcarske prvo sa 30 na 80 milijardi dolara, a pre 48 sati je upumpano još 40 milijardi, kako bi veća količina novca uticala na smenjenje vrednosti franka.
U jednoj od velikih evropskih banaka koja sigurno vrlo oseća ljuljanje kursa franak-evro, a koja posluje i ovde, nisu želeli bilo šta da kažu oko švajcarca, uz obrazloženje da nisu davali kredite indeksirane u francima". U bankama koje su imale takve pozajmice, opšti je muk kada je reč o prognozama vrednosti švajcarca u narednom periodu.
Svi su imali isti odgovor, koji je moguće sažeti u nekoliko reči: "radimo konverziju kredita indeksiranih u francima bez bilo kakve nadoknade".
Banke: Duža otplata rešenje za franak
Dok čekaju da im rate kredita padnu, klijenti mogu da poslušaju savet bankara koji poručuju da je jedini način da se kreditnim dužnicima koji rate plaćaju po kursu švajcarskog franka olakša muka, produžetak roka otplate za još 10 godina.
Ovo je zajednički stav nekoliko banaka koje imaju veću sumu odobrenih stambenih kredita u švajcarskoj valuti.
"Izračunali smo da bi, u slučaju da se otplata kredita produži za još 10 godina, rata koja trenutno iznosi oko 280 evra, bila 190 evra, što dužniku svakako mnogo znači Svakako, ugovorom bi se sa klijentom utvrdilo da se, ukoliko franak padne na određeni nivo, kredit automatski konvertuje u evro i rok otplate smanji na prvobitni nivo", objašnjava izvor Novosti iz jedne od najvećih ovdašnjih banaka.
Međutim, da bi ova ideja zaista i zaživela u praksi, neophodno je da na to pristane i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita. Naime, Korporacija bi, u tom slučaju, morala da pokrije osiguranjem i dodatnih 10 godina.
"Mislim da je i državi, pod čijom je nadležnošću i ova korporacija, u interesu da građani uredno vrate svoje kredite, a ne da banke počnu da aktiviraju hipoteke i naplaćuju dugove na taj način. Automatski to znači da bi Nacionalna korporacija morala bankama da plaća kreditne rate dok god one ne prodaju stanove pod hipotekom - objašnjavaju bankari.
Vrednost švajcarskog franka opala je juče u odnosu na američki dolar i evro. Evro je skočio za 5 odsto na 1,0813 franaka rano sinoć u Cirihu, dok je vrednost dolara povećana za 4,4 odsto na 0,7593 franaka, dan pošto je švajcarska centralan banka najavila da će podići dozvoljeno prekoračnje kreditnih linija u komercijalnom bankama na 120 milijardi franaka sa 80 milijardi franaka.
Za sada, međutim, nema zajedničke inicijative bankara po ovom pitanju, čak ni na nivou Udruženja banaka.
Ipak, postavlja se pitanje da li će bankari tako lako produžiti rok otplate kredita. Mnogi klijenti „probijaju" starosnu granicu za vraćanje kredita, a postavlja se i pitanje kreditne sposobnosti?
"To ne bi trebalo da bude prepreka prilikom produžetka roka otplate, franak je toliko porastao da bi sada provera pokazala da mnogi korisnici nisu više kreditno sposobni. Suština je da rešimo problem vraćanja duga. Jer, znate kako se kaže: Kad duguješ 100 evra to je tvoj problem, ali kad duguješ 100.000 evra, to je već problem banke", navodi neimenovani sagovornik iz banke.
Vraćanje kamatnih stopa na prvobitni nivo ne bi kreditnim dužnicima donelo značajnu uštedu - objašnjava jedan od naših sagovornika.
" Primera radi, kod kredita od 50.000 švajcarskih franaka, ušteda pri padu kamatne stope za jedan procentni poen, bila bi svega dvadeset franaka, što ne znači mnogo. Veći efekat postiže se produžetkom roka otplate. Pri tome, neće sve banke biti u obavezi da, po stupanju na snagu zakona o zaštiti potrošača finansijskih usluga, vrate kamatne stope na niži nivo. To se odnosi samo na one koje su kamate podizale pod nedovoljno definisanim uslovima", ističe sagovornik.
Savet Narodne banke Srbije
„Građani koji imaju kredite vezane za švajcarski franak i koji procenjuju da u budućnosti neće biti u mogućnosti da uredno servisiraju svoje obaveze zbog njihovog rasta izazvanog jačanjem švajcarskog franka, trebalo bi da se obrate svojim bankama i da zajedno sa bankom sagledaju mogućnosti izmene uslova dalje otplate kredita, uključujući produženje roka otplate i moguću konverziju duga u dinare kako bi doneli odluku koja odgovara njihovoj finansijskoj sposobnosti", piše u zvaničnom zaključku NBS posle sastanka koji je održan sa predstavnicima poslovnih banaka.
