Izvor: BKTV News, 31.Jan.2013, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rata – cela plata

Posle odluke Narodne banke da ukine ograničenja u vezi sa visinom mesečnog zaduženja, i neki građani s nižim primanjima postaće kreditno sposobni i potencijalni klijenti banaka, smatraju gosti emisije Oko ekonomije. Sada su, objašnjavaju, banke same odgovorne za procenu rizika i na njima je odluka koliko će kome da dozvole da se zaduži.

Odluka Narodne banke da ukine ograničenja u vezi sa visinom mesečnog zaduženja omogućiće da se poveća broj klijenta banaka, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << će i neki građani s nižim primanjima postati kreditno sposobni i potencijalni klijenti za banke. Ubuduće će banke same biti odgovorne za procenu rizika i na njima je odluka koliko će kome da dozvole da se zaduži, ocenjuju gosti emisije Oko ekonomije.
“S tim što će to zavisiti od kreditne politike svake pojedinačne banke, to znači da svaka banka jednim aktom koji se zove kreditna politika ustanovljuje kako će raditi ispitivanje kreditne sposobnosti tog klijenta na osnovu čega se nudi adekvatan kredit,” kaže zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović.
U takvim procenama i dodatna primanja se uzimaju u obzira, objašnjava Petrović, ali ako su ona dokumentovana.
Predsednik Saveta guvernera NBS i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić smatra da u suštini to znači da se ide u dobrom pravcu i da će biti više odgovornosti na strani banaka.
“Otvara se mogućnosti da klijenti banke koji ispune ono što je propisano kreditnom politkom banke dobiju kredite koje do sada nisu mogli. Podignuta je jedna rampa koja je postojala i ona više nije prepreka ali ostaje odogovornost komercijalnih banaka da procene klijenta a postoji i odgovornost klijenta jer treba dokumentovati da postoje dodatni prihodi koji mogu biti izvor za život jer će s novim pravilima cela plata otići na otplatu,” ocenjuje Savić.
Sagovornici emisije Oko ekonomije kažu da su u Srbiji građani pokazali veću odgovornosti nego sektor privrede koji je imao više neizvršenih obaveza prema bankama. S druge strane ocenjuju pitanje je kako će se krediti koristiti.
Urednik internet portala Kamatica Dušan Uzelac smatra da bi Narodna banka Srbije morala da prati promene jer su i ranije postojale liberalnije politike odobravanje kredita kao na primer keš krediti koji su prolongirani na pet do sedam pa i 10 godina pa su morali biti ograničeni.
“Kredit sam po sebi nije loša stvar njegova namena može da bude loša ili dobra. Ako taj kredit se potroši na veći televizor a ne na životnu potrebu kao što je stan ili automobil može da dođe do problema jer građani retko računaju na nezgode koje mogu da se dese u tom otplatnom periodu,” kaže Uzelac.
Profitabilnost bankarskog sektora, prema podacima NBS jedva dostiže pet odsto, i zato će, objašnjava zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović, banke dobro da povedu računa šta rade.
Ne treba zaboraviti dodaje ni učešće loših zajmova, kojih je ipak bilo manje kod građana nego kod privrede.
Izvor: RTS
Tweet

Nastavak na BKTV News...