Izvor: Politika, 20.Jul.2009, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat crnom tržištu odeće
Privrednici i nadležni ministri dogovorili jaču kontrolu ulaza, distribucije, proizvodnje i prodaje odeće, gde se vrte oko dve milijarde evra
Pojačana kontrola tekstila na carinama, veći nadzor robe posle prelaska granice, praćenje porekla sirovina, pojačan nadzor kineskih butika, ali i kontrolisanje prometa i transporta garderobe – samo su neka od rešenja koja je Asocijacija malih i srednjih preduzeća na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima nadležnih ministarstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predložila kako bi se konačno doakalo crnom tržištu tekstila. Prema nekim procenama, u sivoj zoni godišnje se ostvari promet od dve milijarde evra, zbog čega državna kasa na ime poreza izgubi oko 600 miliona evra.
Milan Knežević, predsednik ove asocijacije i vlasnik konfekcije „Modus”, kaže da je država izgleda konačno smogla snage da zajedno sa privrednicima objavi rat crnom tržištu i to tako što će pojačano kontrolisati ulaz i distribuciju tekstilne robe na granicama.
– Naš predlog, koji je naišao na odobravanje predstavnika vlasti, a među njima je bio i premijer Mirko Cvetković, zasniva se na pojačanoj kontroli robe na tržištu. Za svaki komad garderobe treba da postoji faktura ili otpremnica na kojoj je ime i prezime knjigovođe i čak broj mobilnog telefona kako bi odmah moglo da se proveri poreklo robe. Takođe, obećana nam je i uredba kojom bi se 8.000 komisiona preregistrovalo u samostalne trgovinske radnje. To praktično znači da bi se roba bez porekla u vrednosti od 700 miliona evra uvela u legalne tokove – objašnjava Knežević i dodaje da je razgovor sa predstavnicima vlasti bio iznenađujuće konstruktivan.
Vrlo je važna i kontrola sirovina, dodaje naš sagovornik, jer je u poslednje vreme u Srbiji postala praksa da se firme zvanično zatvaraju, ali da nastavljaju rad u sivoj zoni. Tako, dodaje Knežević, u Pančevu postoji desetak takvih divljih preduzeća sa po nekoliko radnika koji promet ostvaruju na crnom tržištu.
Prema njegovim rečima, razgovaralo se i o rešavanju problema državnih dugova, to jest konverzije u kapital. Od tekstilnih preduzeća u takvom problemu su, na primer niški „Niteks” i ivanjički „Javor”, čiji su predstavnici takođe prisustvovali jučerašnjem sastanku sa državnim zvaničnicima.
Mirko Todorović, vlasnik konfekcije „Todor”, istakao je značaj favorizovanja domaćih tekstilnih preduzeća na tenderima za javne nabavke. Tako se na jučerašnjem sastanku čuo i predlog da se domaćim firmama omogući da mogu na tenderima da ponude za petinu skuplju robu nego njihove kolege iz inostranstva i pri tome imaju privilegovan položaj. Državni zvaničnici obećali su privrednicima da će smanjiti jedan deo poreza na dohotke i tako dodatno rastereti privredu.
A. Nikolić
[objavljeno: 21/07/2009]
