Izvor: Politika, 17.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rastu rizici dužničkog ruleta
Uprava za trezor za sedam do deset dana trebalo bi da obelodani koliki su dugovi države prema preduzećima. – A dug firmi prema državi iznosi 220 milijardi dinara
Da li su ukupni unutrašnji dugovi zaista dostigli sumu od 65 milijardi dinara? I da li je tačno da je država zavukla ruku u džep (račun) Narodne banke i odatle uzela tridesetak milijardi dinara, zbog čega je pretrpela kritiku i Međunarodnog monetarnog fonda?
– Za sedam do deset dana zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će biti obelodanjeno koliko novca država duguje privredi – kazao je juče za „Politiku” Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor. On je pre pet dana, reagujući na sve češće spekulacije u medijima u kojima se spominju milionski iznosi, poslao dopis svim budžetskim korisnicima sa zahtevom da se dostave podaci kolika su kašnjenja prema svim kategorijama njihovih korisnika.
– Vrlo brzo ćemo imati tačan podatak i moći ćemo da informišemo javnost o kolikom iznosu je zapravo reč. Sve što se u javnosti dosad pojavilo kada je reč o dugovanjima države prema preduzećima jesu samo nagađanja. I nije mi jasno ko može da ima predstavu o realnoj situaciji ako su se poslednjih dana spominjale različite cifre. U spekulacijama se išlo dotle da su se provlačili podaci od dve do čak 70 milijardi dinara. I dok ne dobijemo uvid u stvarno stanje stvari i taksativno ne pobrojimo sva dugovanja, ne želim da pričam o tome – kazao je juče Maričić.
A dok država i zvanično ne objavi na koju sumu se na veresiju zapisala kod ovdašnjih firmi, vlasnicima mnogih preduzeća, ali i ekonomistima je jasno da su se ovih dana svi učesnici na srpskom tržištu uhvatili u vrzino dužničko kolo. U situaciji kada velike firme moraju da vrate kredite pozajmljene u inostranstvu, onda su primorane da, s druge strane, duguju svojim dobavljačima u zemlji. Onda dobavljači duguju državi i drugim preduzećima, a država, opet, duguje njima. A u situaciji kad trgovci kasne sa isplatom miliona evra pojedinim preduzećima, jasno je da će za mnoge od tržišnih igrača ovo biti poslednji krug koji su izvozili u kolu srpske privrede. Zasad je, prema zvaničnim podacima, prošle godine, igrajući srpski dužnički rulet, sa ekonomske scene nestalo 2.016 preduzeća, a istovremeno su blokirani računi bezmalo 60.000 firmi koje preduzećima i institucijama duguju 220 milijardi dinara.
– Reč je o teškoj nelikvidnosti privrede koja preti da eksplodira – uplašen je Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. – Iako bez zvaničnih podataka nemamo uvid u dubinu problema, jasno je da je reč o gorućem problemu koji hitno mora da se rešava da ne bi nastao privredni kolaps. Jedno od rešenja, kada je reč o dugovanju preduzeća prema državi, jeste model podržavljenja. Međutim, šta učiniti u situaciji kada je reč o dugovima prema javnim preduzećima koja su već državna? Šta tu podržaviti? – pita se naš sagovornik. On dodaje da su zabeleženi slučajevi da su poslodavci prošlog meseca državi uplatili poreze i doprinose, ali to ne znači da su radnicima uplaćene i zarade. Na taj način se, objašnjava on, firme spasavaju blokade računa.
Njegov kolega Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, smatra da bi rešenju ovog problema mogli da doprinesu subvencionisani krediti namenjeni privredi.
– Takozvana multilateralna kompenzacija, odnosno prebijanje dugova moglo bi da da određene efekte. Smirivanju situacije doprineće i krediti iz inostranstva – uveren je Nikolić.
Prema podacima Unije poslodavaca, država duguje preduzećima čak 68 milijardi dinara. Od te sume 43 milijarde država duguje preko javnih preduzeća, više od 10 milijardi preduzećima koja su obavljala poslove iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), a ostatak onim firmama koje su poslovale sa policijom, Vojskom, prosvetom, zdravstvom i državnom upravom.
Prema rečima Stevana Avramovića, predsednika Unije poslodavaca, posebno su oštećeni putari, jer samo Javno preduzeće „Putevi Srbije” im duguje 35 milijardi dinara.
– Preostalih osam milijardi dinara su dugovanja EPS-a, rudnika uglja „Resavica”, „Kolubara”, kao i „Srbijagasa” i „Telekoma”. Takođe, trgovinski lanci kasne sa naplatom robe proizvođačima i do 120 dana – navodi Avramović i dodaje da bi peglanje dugova donekle moglo da pomogne, jer i preduzeća, s druge strane, duguju državi.
Samo od januara do sredine ovog meseca, zbog neizmirenih finansijskih obaveza i to samo prema domaćim poveriocima blokirano je novih 2.611 računa. Tako su ukupne neizmirene obaveze prema Poreskoj upravi, na primer, 62,7 milijardi. Najveći dužnik je akcionarsko preduzeće za zaštitu materijala „Protekta”, koje ima „recku” od tri milijarde dinara. Na drugom mestu nalazi se „Eltim”, čiji su se dugovi popeli na 2,4 milijarde, sledi ga „Eko produkt” sa 2,3 i „Ronako” sa dve milijarde dinara duga.
A. Nikolić
------------------------------------
Nemoguća misija
Profesor dr Jovan Ranković smatra da multilateralna kompenzacija teško može da uspe. Jer, kako navodi, gubici srpskih preduzeća su ogromni i iznose 1100 milijardi dinara, od čega je 62 odsto „nosi” 800 najvećih firmi, a pokriveni su kreditima vrednim 1.500 milijardi dinara.
„Takve mere su uvođene i pre 30 godina i ako su praćene novim kreditima prouzrokuje inflaciju. U protivnom ne može da se izvrši kompenzacija”, smatra ovaj ekonomista.
Po oceni Rankovića za unutrašnje dugove je jedino rešenje da se sva preduzeća oslobode gubitaka i da se sanira nelikvidna privreda. To je, dodaje, ogromni problem. Jer, bez sanacije, kako ističe, nema spasa.
„To bi bila komplikovana operacija ako se ne radi kroz prethodnu nacionalizaciju, odnosno ako država ne bi uzela svih 60.000 nelikvidnih preduzeća i prebila njihove dugove. Druga mogućnost je da se otvori takozvani „kliring haus” koje će preuzimati dugove”, konstatovao je Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodna i ekonomska istraživanja.
B. Dumić
[objavljeno: 18/03/2009]
