Izvor: Blic, 01.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasterećenje za boljestojeće firme
Rasterećenje za boljestojeće firme
BEOGRAD - Set poreskih mera koje je prošlog četvrtka usvojila Vlada Srbije, i koji bi prema najavama mogao da se nađe pred republičkim parlamentom krajem oktobra, prema oceni ekonomista sa kojima je 'Blic' kontaktirao, rasteretiće privredu i stanovništvo, i to pre svega one sa većom ostvarenom dobiti i višim primanjima.
Jurij Bajec, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je povodom najavljene poreske reforme neophodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dati dva komentara.
- Jedan se odnosi na ukidanje poreza na promet na jestivo ulje i šećer. Po mom mišljenju, radi se o elementarnim životnim namirnicama i ukidanje poreskog opterećenja koje je pratilo njihove cene imaće efekat poboljšanja položaja najvećeg dela stanovništva Srbije. Međutim, čudi me da Vlada za ovu meru nije imala sluha ranije - kaže Bajec, konstatujući da je ovaj potez Ministarstva finasija ispravan, ali zakasneo. Kada je reč o smanjenju poreza na dobit sa 20 na 14 odsto i raznim fiskalnim olakšicama koje privrednici mogu dobiti, Bajec ističe da je Republička vlada ovim korakom pokazala da želi da ohrabri legalizaciju sive ekonomije i razvoj privatnog preduzetništva.
- Srbija se očigledno u prve dve godine tranzicije ne može pohvaliti transformacijom preduzeća i investicijama iz inostranstva. Predložene poreske mere koje se odnose na ovu oblast možda će ohrabriti domaći kapital da krene u ekonomsku ekspanziju, jer je do sada osećaj ekonomske sigurnosti izostajao i kod domaćih i kod stranih investitora - dodaje Bajec, napominjući da je i ova mera trebalo da se nađe u nekom od ranijih zakonskih setova, 'jer je šansa Srbije za razvoj upravo u stvaranju novog privrednog sektora male i srednje privrede i otvaranju novih radnih mesta, što pokazuju i primeri iz ostalih zemalja u tranziciji'.
Vladana Hamović, direktor Centra za markoekonomska istraživanja Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu, kaže da predloženi set poreskih zakona izgleda ohrabrujuće u smislu rasterećenja privrede, ali i pojedinaca. Ona smatra da su se stekli uslovi za redukovanje priliva u budžet i to ilustruje podacima o njegovom punjenju u prvih sedam meseci ove i u istom periodu lane.
- Za sedam meseci 2002. bruto prihod budžeta i socijalnih fondova iznosio je 274 milijarde dinara i bio je za 82 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. To je značilo da su i privreda i stanovništvo previše opterećeni različitim fiskalnim davanjima. Sada je očigledno stvorena baza da se bez prepreka sa manjim punjenjem budžeta izmiruju redovna budžetska davanja, što će naravno rasteretiti kako privrednike, tako i pojedince - napominje Hamović, i dodaje da treba sačekati primenu najavljenih poreskih rešenja da bi se video stvarni efekat. Ipak, prema njenim rečima, već sada se može konstatovati da će oni sa većim primanjima biti rasterećeni od davanja budžetu.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, tvrdi da će po pitanju poreza na dobit, opterećenje od 14 odsto u Srbiji koje se najavljuje, biti najniže u okruženju i da treba očekivati da to bude podsticajno za investitore.
- Do sada smo zbog viših poreskih stopa imali tzv. dvostruko oporezivanje, odnosno investitor je porez na dobit i dividendu plaćao i kod nas i u domicilnoj zemlji ukoliko se radilo o strancima. Ta mogućnost, naravno, i sada postoji, ali neophodno je da se ovo pitanje uredi na bilateralnom nivou sa svakom zainteresovanom državom kako bi se dvostruko oporezivanje izbeglo - napominje Kovačević. P. Radojević Ukinuti porez na promet
Povodom ukidanja poreza na promet na pojedine proizvode Milan Kovačević za 'Blic' kaže da je 'sada još izraženije 'kvarenje' ovog poreza, jer se donedavno vlast hvalila kako ima ujednačene poreske stope po pitanju prometa roba i usluga'.
- Moj stav je da ovaj porez treba ukinuti i uvesti porez na dodatnu vrednost. Međutim, nisam zapazio da je o tome bilo reči prilikom prezentacije novih poreskih rešenja - kaže Kovačević.
