Izvor: B92, 21.Nov.2011, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste zaposlenost ili neće na biro?
Beograd -- Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je za 12.856 manji broj ljudi nego početkom godine. Na posao se, kažu, čeka oko tri godine i sedam meseci.
U ovom trenutku se oko 737.870 nezaposlenih nada redovnoj plati.
Najbrže do posla dolaze filolozi, farmaceuti, fizioterapeuti, inženjeri saobraćaja, poljoprivrede i elektrotehnike, profesori fizičkog vaspitanja, pedagozi, više medicinske sestre, inženjeri tehnologije, ekonomisti, kao i stručnjaci u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oblasti informacionih tehnologija.
Nedavno istraživanje Infostuda, internet sajta za zapošljavanje, pokazalo je: čak 51 odsto zaposlenih u javnoj službi do radnog mesta došlo je preko veze, dok je procenat primljenih „na mala vrata" u privatnim domaćim firmama - 39 odsto, a u stranim kompanijama - četvrtina.
Međutim, direktor NSZ Dejan Jovanović kaže da iako je smanjen broj evideniranih ljudi koji se nalaze na spisku NSZ, to ne znači da je porastao broj zaposlenih u Srbiji, već je došlo do smanjenja takozvane registrovane nezaposlenosti.
Ipak, prognoze koje su uradili eksperti Evropske unije, govore da će stopa nezaposlenosti u narednih nekoliko godina pasti 16 odsto.
"U narednom periodu će mala i srednja preduzeća biti najveći rezervoar novih radnih mesta. - To su, pre svega, one firme u kojima sada radi između 10 i 50 radnika” , ocenjuje Dejan Jovanović.
Ipak, u anketi „USAID projekat za bolje uslove poslovanja" goru situaciju po pitanju broja zaposlenih u 2012. godini očekuje 11 odsto ispitanih.
Istraživanje je rađeno na uzorku od 913 preduzeća, od kojih je čak 90 odsto poslovalo sa dobitkom. Da je u uzorak ušlo više gubitaša, i procenat onih sa mračnim prognozama bio bi znatno veći.
Većina anketiranih preduzeća, 58 odsto, veruje da će i sledeću godinu ispratiti sa istim brojem radnika. Skoro trećina, međutim, smatra da će uspeti da angažuje dodatne zaposlene.
Trenutni presek stanja na birou za zapošljavanje pokazuje pomeranja u odnosu na januar. Tako se u obrazovnoj strukturi lica povećao broj visokoobrazovanih, i to za 8,41 odsto, kao i broj nezaposlenih sa višim obrazovanjem (za 2,19 odsto).
S druge strane, do novog radnog mesta lakše su dolazili oni sa nižim kvalifikacijama, pa se tako, u odnosu na januar, smanjio broj nezaposlenih koji imaju samo osnovnu školu (za 3,62 odsto), kao i onih sa završenim srednjim obrazovanjem (za 2,04 odsto).
Veruje se da će glavni zadatak i nove vlade biti upravo - očuvanje radnih mesta.
"Postoji raskorak u sigurnosti posla između javnog i privatnog sektora, jer su otkazi u proteklom periodu deljeni u privredi” , procenio je ekonomista Jurij Bajec i dodao da je javni sektor razmažen.
U trenutnim okolnostima, međutim, retki su radnici u privredi koji mogu da računaju na veća primanja. To je dokazala i prethodna kriza u kojoj su zarade u privredi mirovale, a prosek su vukla mestimična povećanja u javnom sektoru. Abonenti budžeta u Srbiji tako imaju od 35 do 40 odsto veće plate i po tom raskoraku smo rekorder među tranzicionim zemljama Evrope.
