Izvor: Glas javnosti, 30.Jul.2011, 07:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste spoljnotrgovinski deficit Srbije
BEOGRAD - Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih šest meseci ove godine bio je oko 3,9 milijardi dolara, što čini povećanje od 14,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Srbija je u prvoj polovini godine izvezla robu u vrednosti od 5,78 milijardi dolara, što čini povećanje od 30,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezla za 9,68 milijardi, što je rast od 23,7 odsto.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je 59,8 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 56,6 odsto.
U izvozu glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, pojedinačno, bile su Italija sa 701,5 miliona dolara, Nemačka sa 646 miliona i Bosna i Hercegovina sa 552,3 miliona.
U uvozu glavni spoljnotrgovinski partneri bile su Ruska federacija sa 1,27 milijardi dolara, Nemačka sa 1,03 milijarde i Italija sa 783,6 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 687,9 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Albanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije u izvozu najveće učešće imali su gvožđe i čelik sa 594 miliona dolara, obojeni metali - 481 milion, žitarice i proizvodi od njih - 378 miliona, električne mašine i aparati - 363 miliona i povrće i voće - 258 miliona.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati sa 889 miliona dolara, prirodni gas - 641 milion, obojeni metali - 398 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu - 384 miliona i drumska vozila - 375 miliona dolara.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 16,2 odsto.
