Izvor: B92, 13.Maj.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste izvoz, ali raste i deficit
Beograd -- Od početka januara do kraja marta spoljnotrgovinska robna razmena vredela je 5,34 milijarde evra ili 26,3 odsto više u poređenju sa prvim tromesečjem 2010.
Uvoz je vredeo 3,38 milijardi evra ili za 22,6 odsto više u odnosu na isto tromesečje prošle godine.
Koliko god ekonomisti bili poslovično rezervisani, kada je reč o skokovitim promenama, lepo zvuči da je izvezena roba vredela 1,96 milijardi evra, što čini povećanje od čak 33,4 odsto u odnosu na isti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << period prethodne godine.
Doduše, deficit od 1,42 milijarde evra bio je za 10,3 odsto veći u poređenju sa istim periodom prethodne godine, ali je i pokrivenost uvoza izvozom od 58 procenata bila veća u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 53,3 odsto.
Razmena je od početka godine bila najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner su zemlje Cefta sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 279,4 miliona dolara, zahvaljujući uglavnom izvozu poljoprivrednih proizvoda (žitarica i proizvoda od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika. Što se uvoza tiče – najviše se uvozi električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, uprkos povećanju vrednosti našeg izvoza za oko 40 odsto.
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, ukazuje da su od ekonomskih pokazatelja pozitivan predznak u martu imali fizički obim industrijske proizvodnje, priliv ukupnih porudžbina, izvoz, pad spoljnog duga, turistički i maloprodajni promet.
Đogović, baš kao i drugi analitičari naše ekonomske zbilje, primećuju da izvoz pokreće oporavak privrede. "Rast izvoza je u velikoj meri posledica poskupljenja proizvoda koje izvozimo", kaže on.
On navodi da "usled rasta globalne tražnje, naročito povećanja berzanskih cena sirovina i repromaterijala, koje uglavnom izvozi srpska privreda, plasman robe na strano tržište znatno se povećava. To su, nažalost, pretežno proizvodi niže faze prerade, koji ne mogu doprineti stabilnom i sigurnom razvoju zemlje i znatnijem rastu životnog standarda stanovništva, posebno kada je reč o berzanskim proizvodima, čije su cene podložne promenama".
Zabrana izvoza pšenice već se negativno odrazila na rezultat u martu. Desezonirani indeks (računato u evrima) mart–februar 2011. pokazuje da je izvoz opao za 1,4, a uvoz je povećan za 5,5 procenata.
Istraživači mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” u aprilskom broji takođe su ukazali da izvoz polako gubi dah i podsetili da su, kao i obično, u prvom tromesečju daleko najveće učešće u ukupnom izvozu imali osnovni metali – više od 400 miliona evra za tri meseca, ili 48 odsto više nego u prva tri meseca lane. Od toga gvožđe i čelik 239 miliona evra.
U poslednjem izveštaju zvanične statistike zapisano je da su u strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 70,8 odsto, slede roba za široku potrošnju – 23,3 i oprema samo 5,9 procenata. U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57 odsto, zatim roba za široku potrošnju 15,2, i oprema samo 11,1 procenat.
