Izvor: B92, 13.Apr.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste interesovanje za rudarstvo
Beograd -- Više od 200 mladih ljudi uputilo je zahteve za rad u rudnicima Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.
To je velika promena u odnosu na protekle dve decenije kada je odziv na konkurs za rudare bio znatno manji. Devet rudnika koji čine preduzeće Resavica osnovni su način zapošljavanja u mnogim nerazvijenim područjima u Srbiji.
Dvadesetosmogodišnji Milan Dimitrijević radi u rudniku Soko već čitavu deceniju.
Njegovo radno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mesto nalazi se duboko ispod zemlje gde je neprestano izložen mnogobrojnim opasnostima, uključujući prašinu i gas koji oštećuju pluća.
Milan kaže da je plata koju primaju zadovoljavajuća, mada bi uvek mogla da bude veća.
"Počeo sam u rudniku Soko da radim sa 18 godina. Morao sam da počnem da radim zato što sam živeo sa samohranom majkom. Nijednog drugog posla nisam imao a školu nisam bio završio. Završio sam samo osnovnu školu i nisam mogao zbog toga ništa drugo da radim”, objašnjava on.
"Kada bi se zatvorio rudnik Soko, ja stvarno ne znam šta bih radio pošto sada imam i porodicu. Znači, imam i ženu i ćerkicu malu od 16 meseci. Stvarno ne znam šta bih radio ustvari jer su na svim drugim mestima previše male plate”, kaže Milan.
Visoke i redovne plate, bez posebnih uslova za zapošljavanje, dovoljni su motivi da mladi ljudi u vreme ekonomske krize potraže rešenje u jamama rudnika.
Državni sekretar u Ministarstvu za energetiku I bivši direktor Resavice Radivoje Milanović kaže za B92 da stanje u rudnicima nije zadovoljavajuće, ali da neće biti energetske krize u Srbiji.
"U našim rudnicima ukupno radi negde oko 3.000 radnika. Potrebno je da se vremenom broj ljudi obnavlja. Ono što je pomalo nepovoljno u ovom trenutku je da zbog ove krize, i zbog zarada koje nisu male, su limitirani uslovi pod kojima može Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju da primi određen broj mladih ljudi, a svakako da ima potrebe”, navodi on.
Rudarstvo je nekada u Srbiji bilo mnogo razvijenije i u tom sektoru je radilo mnogo više ljudi, ali su krizne godine obustavile ulaganje i smanjile značaj te privredne grane.
Privatizacija podzemnih rudnika se odugovlači, a hiljade rudara čeka na državu da osmisli model prodaje.
Ulazak stranog kapitala bi, kako s eocekuje, poboljšao njihov položaj i omogućio bolje uslove rada.
Ipak, u Ministarstvu kažu da rešenje još nije na vidiku, jer je privatizacija rudnika dodatno usporena zbog svetske ekonomske krize.
