Izvor: B92, 16.Nov.2010, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste inostrani dug Hrvatske
Zagreb -- Podaci Hrvatske narodne banke pokazuju da je u julu strani dug zabeležio blagi rast od 158 miliona evra, odnosno 0,4 odsto i iznosio je 43,8 milijardi evra.
U ovoj godini spoljni dug beleži rast od 713 miliona evra ili 1,7 procenata, što je najvećim delom rezultat slabljenja evra u odnosu na dolar.
Posmatrajući po sektorima, rastu stranog duga u julu doprinelo je izdanje dolarske obveznice centralne države u iznosu od 1,25 milijardi dolara. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Dugovanja su porasla i zbog rasta duga ostalih domaćih sektora, dok je ublažen padom spoljnog duga poslovnih banaka i centralne banke te direktnih ulaganja.
Pri tome spoljni dug ostalih domaćih sektora koji je na kraju jula iznosio 21,8 milijardi evra beleži rast ponajviše zahvaljujući stranom zaduživanju preduzeća u većinskom vlasništvu države, dok zaduživanje privatnih preduzeća praktički stagnira uglavnom zbog slabe domaće potražnje i neizvesnosti u pogledu brzine ekonomskog oporavka, a manjim delom zbog i dalje srazmerno otežanog finansiranja na inostranom tržištu. Takvi trendovi prisutni su tokom cele ove godine.
Udeo stranog duga banaka od početka godine pada, a ista kretanja nastavljena su i u julu.
Strani dug poslovnih banaka, koji je na kraju jula iznosio 10,3 milijarde evra, zbog blagog pada u ovoj godini čini 23,5procenata ukupnog inostranog duga, dok je na početku godine činio 24,0 posto.
Rast udela u ovoj godini beleži jedino država, čiji je dug na kraju decembra iznosio 5,9 milijardi evra ili 13,4procenta ukupnog inostranog duga.
Rast udela države posledica je sve većih potreba države s obzirom da se rashodi proračuna nisu u značajnijoj meri prilagodili smanjenju ekonomske aktivnosti i posledičnom padu budžetskih prihoda.
Do kraja godine očekujemo da ćeinostrani dug i dalje nastaviti da raste, ali bi stope rasta trebale ostati srazmjerno niske s obzirom da bi država svoje obveze mogla finanansirati na domaćem tržištu zbog visoke likvidnosti, dok je zaduživanje privatnih trgovačkih društava pod negativnim uticajem slabe privredne aktivnosti.
S druge strane, izgledan je nastavak rasta zaduživanja kvazi državnih preduzeća. Iako bi u ovoj godini rast inostranog duga trebao biti manji nego prethodnih godina, zbog očekivanog pada BDP-a povećaće se udeo duga u BDP-u na gotovo 103% (uključujući kružna direktna ulaganja).
