Izvor: Politika, 27.Maj.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raste Teslin institut
Institut „Nikola Tesla” danas obeležava 75 godina od osnivanja, s visokim rastom ukupnog prihoda i desetinama novih inženjera
Elektrotehnički institut „Nikola Tesla” u Beogradu, slaveći danas redak jubilej, 75. godina od osnivanja, uspeo je i pored svih istorijskih promena, nestajanja i nastajanja država, ratova i svakojakih ekonomskih nedaća da opstane i da – raste. Sjedinio je u sebi sve ono što imaju i mnogi svetski parnjaci, ali u podneblju koje nije uvek bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naklonjeno nauci. Tajna uspeha, ako je uopšte ima, kaže direktor Instituta dr Dragan Kovačević, jeste u činjenici da se njegova kuća danas bavi s tri veoma unosne delatnosti – strateškim studijama, ispitivanjem i dijagnostikom opreme i proizvodnjom savremene tehnološke opreme. Kada zastanu studije, krenu ispitivanja, a sve začini proizvodnja, uglavnom za EPS, ali i ostale elektroenergetske sisteme i velike firme u svim državama nastalim u granicama bivše SFRJ.
Institut je danas akcionarsko društvo u kome država ima 98, a mali akcionari, uglavnom zaposleni, svega dva odsto akcija. Zapošljava 125 ljudi od kojih je čak 80 odsto s fakultetom. Naučnu „težinu” daju mu 14 doktora nauka i 10 magistara. Ostalo su, do 80, uglavnom, elektroinženjeri. U poslednjih nekoliko godina posao je u Institutu dobilo četrdesetak mladih inženjera. Najboljih u klasi, tvrdi dr Kovačević, uz poseban naglasak – ima već nekoliko godina da mu iz kuće put sveta, osim na usavršavanja, nije otišao nijedan stručnjak. U ovoj kući prestao je „odliv mozgova”. Ima čak i obrnutih procesa – na diplomske, poslediplomske studije i izradu naučnih radova u Institut dolaze mladi stručnjaci iz Nemačke, Italije, Španije, Grčke, Argentine... a budući da je i član beogradskog Univerziteta Institut je ovlašćen za pripremanje i polaganje doktorata.
Od čega Institut danas – živi?
Od ukupnog lanjskog prihoda od oko 600 miliona dinara, koji je uvećan za oko 20 odsto u odnosu na 2009, čak 85 odsto zaradi se, ističe dr Kovačević, na domaćem i inostranom tržištu, a svega 15 procenata dođe od projekata i usluga koje se pružaju i naplaćuju ministarstvima nauke i energetike. Nema tajne da dominiraju poslovi za „Elektroprivredu Srbije”, koja je po mnogo čemu strateški partner Instituta i pretežni korisnik njegove ukupne stručno, naučnoistraživačke i proizvodne aktivnosti. Nijedna elektrana posle remonta ili osvežavanja proizvodnih postrojenja ne može na mrežu ako njenu kontrolu, naponsku regulaciju ili garancijsku proveru ne obave stručnjaci Instituta „Nikola Tesla”. Elektrofilteri za smanjivanje zagađivanja okoline tog instituta nalaze se u gotovo svim našim termolektranama. Sve su to poslovi i reference koji su u samom vrhu evropske i svetske prakse. Da nije tako, priznaje naš sagovornik, konkurencija bi ih odavno pregazila. Ne samo tehničko-tehnološkim, već i materijalnim mogućnostima.
– Znamo s kim se suočavamo na domaćem, ali i susednim tržištima. Dobijamo veoma kvalitetne poslove. EPS nam je najveća referenca. S njim dokazujemo da je u Srbiji moguće povećati proizvodnju i u odnosu na „nedostižnu” 1989. I to bez ijedne nove mašine. Samo znanjem i novim tehnološkim rešenjima. E sad, što EPS ima nepristojno nisku cenu struje i što ne može više samostalno da ulaže, problem je države i ljudi koji vode ekonomsku, ali i energetsku politiku ove zemlje – upozorava dr Kovačević.
Naš sagovornik veruje u perspektivu kuće koju vodi, jer bez struje nema civilizacije, ali valja se okrenuti novim, obnovljivim izvorima energije, a naročito zaštiti životne okoline. I u tom proizvodnom i stručnom pogledu Institut „Nikola Tesla” vidi i svoju budućnost.
Slobodan Kostić
-----------------------------------------------------------
Penzija Tesli preko Instituta
Institut „Nikola Tesla” u Beogradu jedini je naučnoistraživački, ali i privredni sistem, koji je osnovan za života i sa odobrenjem tog našeg velikog naučnika na današnji dan 1936. u sali Kolarčeve zadužbine. O tome, njegovi naslednici danas svedoče originalnim telegramom koji je Tesla uputio tadašnjim učenim ljudima ondašnje Jugoslavije. Da nije bilo tog instituta, ko zna kako bi izgledao Teslin kasniji život, u velikoj nemaštini i potpunoj izolaciji u jevtinom hotelu „Njujorker”, jer je upravo preko te institucije i uz finansijsku podršku vlade Dragiše Cvetkovića od 1939. do 1943. primao koliko-toliko pristojnu penziju za ondašnje prilike, jer taj naš genije nije zaradio penziju. Institut je osnovan tada, ali je zvanično otpočeo s radom tek 1939. uredbom sa zakonskom snagom tadašnje vlade. Tako tada – sve do danas.
objavljeno: 28.05.2011
