Izvor: Politika, 13.Nov.2015, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast zaposlenosti ne utiče na standard
Milojko Arsić: Da je zaposlenost povećana 10 odsto, BDP bi porastao znatno više. – RZS: U Srbiji ne postoji veza između rasta formalne zaposlenosti i kretanja BDP-a
Prema podacima zvanične statistike, u Srbiji je u drugom kvartalu ove godine formalna zaposlenost povećana za 10,2 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali glavni i odgovorni urednik ekonomskog časopisa „Kvartalni monitor” Milojko Arsić kaže da to ne potvrđuju drugi makroekonomski pokazatelji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji bi trebalo da prate povećanje formalne zaposlenosti. On je više puta ukazivao da su, po njegovom viđenju, statistički podaci o povećanju broja zaposlenih u Srbiji krajnje sumnjivi, iako postoji malo poboljšanje na tržištu rada.
Prema njegovim rečima,od aprila 2012. stopa nezaposlenosti smanjena je za trećinu ili oko 240.000 duša. Broj zaposlenih povećan je za isto toliko ili 11,5 odsto, a u isto to vreme BDP i potrošnja građana stagniraju.
Arsić tvrdi da je porast zaposlenosti od 10 odsto velika promena i značilo bi da je 200.000 ljudi dobilo posao. Da je to tačno, toliki rast zaposlenosti odrazio bi se i na drugim makroekonomskim agregatima. U tom slučaju bi i bruto domaći proizvod (BDP) porastao znatno više, potrošnja bi takođe rasla, a s njom i prihodi od poreza i doprinosa.
– Da je stvarno toliko ljudi zaposleno, formalno bi fond zarada porastao za osam odsto, pa bi i porezi i doprinosi trebalo da toliko porastu, a oni, praktično, stagniraju i blago opadaju – rekao je Arsić.
Prema njegovim rečima, sumnjivi su i statistički podaci za pojedinačne delatnosti, jer kada se detaljnije analiziraju, vidi se da je u Anketi o radnoj snazi uočen vrlo visok rast zaposlenosti u delatnostima u kojima dominira država, dok se na osnovu evidencije koju vode državni organi ne vidi da je takvog porasta bilo.
– To je slučaj sa obrazovanjem, gde je predstavljeno da je za oko 24.000 povećana zaposlenost. To je delatnost u kojoj dominira država i prema podacima koje imaju državni organi, znamo da je tamo zaposlenost pala. Nije moguće ni u privatnom sektoru da je toliko zaposleno, jer bi to značilo da je otvoreno stotine privatnih škola i univerziteta – rekao je Arsić, ističući da slične nedoslednosti postoje i kad posmatra privatni sektor.
Arsić je više puta ukazivao da, po njegovom viđenju, podaci o kretanju na tržištu rada nisu dobri, ali da nije jasno da li se sada prave greške u merenju stanja ili se sada dobro meri stanje ili se upoređuje s pogrešnim podacima od prošle godine.
– Mislim da su podaci o kretanju na tržištu rada od 2009. do 2014. krajnje sumnjivi. Recimo, rast od 10 odsto nema nijedna evropska zemlja u ovoj godini, a mnoge imaju rast BDP-a od tri-četiri odsto, rekao je glavni o odgovorni urednik „Kvartalnog monitora”, koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Na traženje „Politike”, u odgovoru na Arsićeve sumnje u podatke o kretanju zaposlenosti iz Republičkog zavoda za statistiku napominju da su njihovi podaci rezultat Ankete o radnoj snazi, a ona ne meri registrovanu zaposlenost niti evidentira broj zaposlenih lica, već je reč o statističkoj oceni obima radne snage, zaposlenosti i nezaposlenosti, na osnovu slučajno izabranog dela populacije, odnosno uzorka.
Drugo, po Anketi o radnoj snazi, zaposlenim se smatraju lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao. Pored toga, iz državne statistike napominju i da je već duži niz godina cela statistika u procesu usklađivanja sa standardima EU, što podrazumeva inovacije u procesu prikupljanja, obrađivanja i publikovanja podataka.
Ali, u slučaju Ankete o radnoj snazi, tokom prethodnih godina došlo je do promene u periodici anketiranja – ukazuju iz RZS.
– Umesto tromesečno, anketa se od početka 2015. obavlja tokom cele godine. Povećan je obim uzorka i usavršene su tehnike ocenjivanja. Sve te promene, iako delimično narušavaju uporedivost sa prethodnim periodima, imaju za cilj dobijanje preciznije ocene kontingenta radne snage i kao takve se primenjuju u celoj Evropi, napominju u RZS.
– Zato nisu potpuno uporedivi brojevi iz drugog kvartala 2015. godine sa istim periodom prethodne godine, ali je sigurno da je trend rasta zaposlenosti i pada nezaposlenosti prisutan na srpskom tržištu rada još od prve polovine 2012. godine – tvrde u državnoj statistici.
Na Arsićevu opasku kako država tvrdi da se smanjuje broj zaposlenih u javnom sektoru, a po podacima RSZ on raste, u Zavodu kažu da je „izvesno da postoji trend rasta zaposlenosti u sektorima državne uprave, zdravstva i obrazovanja”, kako od prve polovine 2012, tako i u drugom tromesečju u odnosu na prvi kvartal tekuće godine. Taj rast objašnjavaju time što uovim pretežno državnim sektorima pripada i pomoćno osoblje – spremačice, čuvari i slično, a ti ljudi su, zapravo, zaposleni kod privatnika. Takođe, dodaju, formalnom sektoru obrazovanja pripadaju i privatni vrtići, škole i fakulteti, škole jezika, umetničke škole, auto-škole, škole sporta itd.
Na Arsićevu primedbu da se rast zaposlenosti od 10,2 odsto u drugom tromesečju ove godine u odnosu na isti period prošle, ako ga je zaista bilo, nije „video” u rastu BDP-a, u Zavodu za statistiku odgovaraju da u Srbiji već duže vreme ne postoji veza između rasta formalne zaposlenosti i kretanja BDP-a. Pri tom navode i više razloga zašto je tako.Utvrđeno je, kažu u RZS, da se svega 10 odsto rasta ili pada stope zaposlenosti može objasniti padom ili rastom BDP-a. Napominju da su do istog zaključka došli i autori MMF-ovog izveštaja „15 godina ekonomske tranzicije”. Oni su, naime, utvrdili nepostojanje veze između BDP-a i zaposlenosti i nezaposlenosti u celom regionu zapadnog Balkana.
