Izvor: B92, Beta, 11.Sep.2009, 10:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast trgovinskog deficita SAD
Beograd -- Prema projekciji Narodne banke, inflacija će u Srbiji do kraja godine dostići devet odsto, što je u okvirima planiranog raspona.
Direktor sektora za ekonomske analize i istraživanja Narodne banke Branko Hinić kaže da je inflacija na mesečnom nivou od maja stagnirala, ali da se ukupna inflacija povećala kao posledica rasta regulisanih cena koje su do avgusta skočile 14,8 odsto.
Hinić, međutim kaže da inflacija neće biti dvocifrena, iako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << postoje određeni rizici. "Rizici su brojni. Naravno, relativno je malo vremena do kraja godine, ali postoji mogućnost da odstupi od centralne vrednosti pre svega po osnovu efekata cena naftnih derivata u odnosu na poskupljenje sirove nafte. Zatim može da dođe do uvođenja poreza na dodatu vrednost ili do eventualnog skoka cena poljoprivrednih proizvoda”, kaže on.
Prema njegovim rečima, NBS "ne priziva" rast PDV-a, ali u slučaju da ne bude drugih načina za fiskalno uravnoteženje, to je jedan od najlakših i najsigurnijih puteva.
"Povećanje sadašnje niže stope PDV-a sa osam na deset odsto, kao i više stope sa 18 na 20 odsto doprinelo bi rastu inflacije za jedan odsto, dok bi izjednačavanje tih stopa na 18 odsto prouzrokovalo rastu cena za dva odsto", objasnio je Hinić i dodao da će pad tražnje, stabilizacija deviznog kursa i usporavanje rasta cena koje su pod kontrolom države biti ključni za smirivanje rasta cena i dalje snižavanje referentne kamatne stope.
Analiza Eurostata je, prema rečima Hinića, pokazala da su cene u Srbiji u 2008. godini iznosile 58 odsto proseka cena u Evropskoj uniji, a u prvom polugodištu ove godine, kad se obračuna inflacija i promena deviznog kursa, 54,7 odsto. U Srbiji su, kako je dodao, cene obuće i odeće iznad proseka u EU, dok su usluge, gorivo, električna enregija, alkohol i duvan jeftiniji.
"Izvesnije je da će referentna kamatna stopa padati u narednom periodu nego da će ostati na sadašnjih 12 odsto, ali to će najviše zavisiti od ekonomske politike Vlade Srbije", rekao je Hinić.
Hinić je podsetio da će, prema procenama centralne banke, pad bruto domaćeg proizvoda u Srbiji u ovoj godini biti 3,6 odsto ističući da će se obnavljanje proizvodnje u crnoj metalurgiji i očekivani viši ratarski prinosi pozitivno odraziti na nivo ekonomske aktivnosti u narednim mesecima.
On je ukazao da su niska domaća i svetska tražnja i gotovo zaustavljena kreditna aktivnost u ovoj godini uticali na dalje smanjenje ekonomske aktivnosti. Prema Hinićevim rečima, broj nezaposlenih raste, smanjuje se broj slobodnih radnih mesta, a dohodak iz rada je sve manji, što stanovništvo kompenzuje prodajom deviza iz doznaka ili "slamarica".
Hinić je rekao da je povećana likvinost banaka u drugom tromesečju nije uticalo da se poveća iznos kredita, izuzev onih koje subvencioniše država. U julu je udeo subvencinisanih kredita u ukupnim kreditima iznosio 22 odsto. Banke su, prema podacima NBS, u kupovinu hartije od vrednosti NBS uložile 150 milijardi dinara, a u državne zapise 70 milijardi dinara.
Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je negirao informacije da su u poslednjih nekoliko meseci porasle plate zaposlenih u državnoj administraciji, gde je zaposleno 64 hiljade ljudi.
On je upozorio da se najavama smanjenja broja zaposlenih u administraciji i smanjenjem njihovih plata može ugroziti funkcionisanje države, jer će najbolji radnici napustiti državnu službu. "Finansijsko tržište u Srbiji je u kolapsu i može se oporaviti samo reformom javnog sektora koja bi omogućila rad institucionalnih investicionih fondova", ocenio je Kovačević.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đordje Đukić je prognozirao da će u četvrtom kvartalu ove godine ekonomska kriza još više pogoditi privredu i da se početkom naredne godine teško može očekivati ekonomski oporavak. "Jako je važno da država počne da isplaćuje dugove prema preduzećima kako bi se skratili rokovi za izmirenje obaveza dobavljača roba", rekao je Đukić.
Njegova je procena da banke u narednom periodu neće menjati kreditnu politiku ukoliko centralna banka ne donese stimulativne mere.
