Izvor: B92, 27.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast tražnje energenata do 2030.
Tražnja energenata će porasti 50 odsto u naredne dve decenije, bez obzira na visoke cene nafte, predviđa se u najnovijem izveštaju Vlade SAD.
U izveštaju se dodaje da će se nastaviti velika svetska zavisnost od fosilnih goriva, koji su problematični za životnu okolinu, a posebno od uglja i nafte. Navodi da će, ako ne budu preduzete neophodne mere za sprečavanje globalnog zagrevanja, ispuštanje ugljendioksida koji stvara efekat staklene bašte 2030. biti 51 odsto veće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nego pre tri godine.
U izveštaju se predviđa da će globalna upotreba energenata značajno da se poveća i da bi 2030. cena nafte mogla da bude, po boljem scenariju, oko 113 dolara za barel ili, po lošijem, ali i verovatnijem 186 dolara za barel.
Očekivan rast tražnje energenata biće naročito naglašen u zemljama u razvoju, s Kinom na čelu, za koje se očekuje da će nastaviti snažan ekonomski rast u naredne dve decenije. Na primer, upotreba uglja širom sveta će rasti, prema izveštaju, po stopi od dva odsto godišnje. Tri četvrtine povećane upotrebe uglja će otpasti na Kinu, precizira se u izveštaju.
Svetska tražnja tečnih goriva, uglavnom nafte, nastaviće da raste i dostići će 113 miliona barela dnevno do 2030, što je skoro trećinu više nego danas.
Upotreba nekonvencionalne nafte kao što su naftni šrkiljci ili etanol treba da poraste na 10 odsto potrošnje tečnih goriva.
Izveštaj takođe predviđa da će proizvodnja električne energije iz nuklearnih centrala da poraste za trećinu i da će biti izgrađene 124 nove nuklearne centrale do 2030.
Takođe će porasti tražnja gasa koji će zameniti naftu gde god je to moguće zato što ima manje štetan efekat na prirodnu sredinu.
Izveštaj još predviđa i godišnje povećanje od 2,1 odsto u korišćenju obnovljive energije za proizvodnju struje, uglavnom zbog povećane upotrebe hidroelektrične energije u zemljama u razvoju.
