Izvor: B92, Beta, Tanjug, 24.Nov.2009, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast kreditne aktivnosti u 2010.
Beograd -- Kreditna aktivnost u Srbiji će se povećavati sa izlaskom iz ekonomske krize, ali će se cene kredita teško vratiti na nivo na kome su bile pre krize.
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković kaže da se u Srbiji može očekivati sporiji rast kreditne aktivnosti, nego u proteklih šest godina, zato što izvori finansiranja iz inostranstva neće biti jeftini kao pre krize.
Marković je kazao da je realni rast kreditne aktivnosti u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 2003. do 2009. godine u proseku bio oko 33 procenata godišnje, pri čemu su krediti privredi rasli po stopi od 17 odsto godišnje, a krediti stanovništvu po stopi od 49 odsto godišnje.
On je ponovio da je cilj NBS da inflacija u 2010. bude šest odsto, plus minus dva procenta i dodao kako očekuje da će se inflacija početkom iduće godine kretati oko donje granice cilja, da bi se sredinom godine vratika ka srednjoj vrednosti cilja.
Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić naglasio je da je nizak nivo kreditne aktivnosti, usled ekonomske krize, u Srbiji već dostigao dno, tako da se sada kreće naviše, što je već primetno u bankama. Prema njegovim rečima, banke željno očekuju i APEX kreditnu liniju Evropske investicione banke, koja će omogućiti malim i srednjim preduzećima da se zadužuju po povoljnim uslovima.
Na osnovu te projekcije Monetarni odbor NBS, kako je naveo, procenjuje da je verovatnije da će referentna kamatna sopa (RKS), koja sada iznosi deset odsto, biti snižena u narednom periodu, nego da se neće menjati.
Marković je istakao da postoji prostor za ublažavanje monetarne politike, s obzirom da je agregatna tražnja i dalje niska, a zarade i u javnom sektoru i penzije su zamrznute. Razlog za ublažavanje monetarne politike je i to što je država znatno usporila rast regulisanih cena, a i kurs je stabilan, dodao je on.
On očekuje da kamatna stopa na dinarske kredite padne, ne samo zbog snižavanja RKS, već i zbog pada premije rizika i povoljnije percepcije rizika od strane kreditora banaka. Sa završetkom krize očekuje da će i necenovna ograničenja banaka, kao što su uvođenje maksimalnog iznosa kredita ili većeg broja žiranata, biti ublažena.
Kao otežavajuće okolnosti, koja može rezultirati nižim rastom kreditne aktivnosti, Marković je istakao zamrzavanje penzija i zarada u javnom sektoru, visoku nelikvidnost privrede i nisku investicionu aktivnost.
.jpg)
