Izvor: Blic, 30.Sep.2011, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rast izvoza 30,4, a uvoza 23,3 odsto
BEOGRAD, 30. septembra (Tanjug) -Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-avgust iznosila je 20,85 milijardi dolara, što je rast od 25,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Izvezeno je robe u vrednosti od 7,86 milijardi dolara, što čini povećanje od 30,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 13 milijardi dolara, što je više za 23,3 odsto, u odnosu na isti period prethodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine.
Spoljnotrgovinski deficit iznosi 5,14 milijardi dolara, što čini povećanje od 13,7 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 60,4 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 57,1 odsto.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda , najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 68,2 odsto, slede roba za široku potrošnju 24,1, i oprema 7,7 odsto.
U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 56,5 odsto, roba za široku potrošnju 15,2 i oprema 11,5 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,7 odsto.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno su bili Italija, Nemačka i BiH. U uvozu, glavni partneri su Rusija, Nemačka i Italija.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine više od polovine ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,02 milijarde dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika.
Istovremeno najviše se uvoze električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 2,12 milijarde dolara, a uvoz je 1,098 miliajrdi dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 193,1odsto.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BIH, Makedonijom i Albanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, zatim sledi deficit sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.
