Izvor: B92, 04.Jul.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rast ekonomije kroz investicije"
Beograd -- Srbija u narednom periodu mora povećati nivo privredne aktivnosti, što se može uraditi samo kroz rast investicija, rekao predsednik SES-a Dragan Đuričin.
Vlada Srbije ima priliku da do sledećih izbora da obezbedi ekonomiju da ide u dobrom pravcu, smatra Đuričin.
"Pri tome treba imati u vidu da smo relativno visoko zadužena zemlje i da se te investicije ne mogu finansirati iz kredita nego moramo pronaći oblike dokapitalizacije i partnerstva javnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i privatnog vlasništva", naveo je on.
Đuričin je podsetio da je sa predsednikom Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Branislavom Grujićem i predsednikom Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplicom Spasojevićem sačinio predlog mera za prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize u kome se predlažu tri paralelna puta investiranja u Srbiju.
Pre svega to su mrežne tehnologije - energetika i telekomunikacije, s obzirom na to da te grane imaju razmenjive proizvode, a s druge strane privlače značajne investicije, što znači da imaju veliki multiplikativni efekat na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), naglasio je Đuričin koji je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
"Ono što je posebno važno je da se finansiranje investicija može obezbediti dokapitalizacijama, odnosno uvlačenjem strategijskih partnera u vlasništvo naših preduzeća", rekao je Đuričin.
Predsednik SES - a je ocenio da bi investicije, takođe, trebalo usmeriti u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede, da bi se iskoristila komparativna prednost koju Srbija ima u poljoprivredi.
"Predložili smo i razvoj infrastrukture, s tim što smatramo da infrastrukturu dominantno treba finansirati sredstvima onih koji tu infrastrukturu podižu, jer su u pitanju velike investicije, rokovi povraćaja su dugi, a mi smo dosta zaduženi", ukazao je Đuričin.
"Što se tiče privatnog sektora, mislim da država ne treba da mu pomaže ni na jedan način, ne treba da ohrabruje njegovo investiciono ponašanje, ono što država treba da pokuša da obezbedi to je maksimalna makroekonomska stabilnost", istakao je čelnik SES - a.
Prema rečima Đuričina, za realizaciju navednog programa treba uspostaviti novi monetarni model koji bi se bavio stabilnošću cena, stabilnošću proizvodnje i strukturom proizvodnje, u kojoj razmenjivi proizvodi treba da dominiraju, kao i politikom kursa koja treba da bude takva da kurs bude bude predvidiv za investitore.
Đuričin je objasnio da se sa grupom privrednika ne zalaže za fiksni, već za predvidiv kurs, koji bi morao "da bude jasan donosiocima ekonomskih odluka u dužem periodu."
"Ako donosite odluke o investicijama, vi morate znati sa čime možete da računate. Kako da napravite biznis plan za tri do pet godina, da otplatite investicije koje ste uložili i nešto zaradite ako ne znate kakav će biti kurs", kazao je on.
Na pitanje da li predvidiv kurs otvara prostor špekulantima, Đuričin je ocenio da nije logično da u privredi koja je na 68 odsto BDP-a i 40 odsto industrijske proizvodnje iz 1989. godine, postoje viškovi likvidnosti koji se plasiraju u finansijsku aktivu, pre svega u novac, odnosno devize.
"To je pitanje procene, ja bih rekao šta je važnije - da li je važnije da ulagači koji ulaze u investicije mogu da projektuju kurs i da znaju da li im se investicija isplati, ili špekulanti mogu da računaju sa plasiranjem slobodnog novca", naveo je on.
Đuričin je izrazio nadu da će neke od predloženih mera naići na odobravanje ekspertskog tima koji pravi odgovarajući antikrizni program vlade.
Predsednik Saveza ekonomista istakao je i da je jako važno da sve što vlada radi bude u skladu sa politikom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
"Nažalost, Srbija još uvek više troši nego što proizvodi i glavni finansijer našeg deficita je MMF koji s jedne strane pokušava da određenim programmima podigne zarađivačku sposobnost naše privrede, da je ohrabri i učini održivom, a s druge strane finansira naše tekuće deficite kroz kredite", rekao je Đuričin.
"Na nama je da kroz inteligentne investicije podignemo nivo aktivnosti i da se osposobimo da vraćamo dugove i da dođemo na 'zelenu granu' u nekom srednjem periodu kada ćemo moći da imamo pozitivne neto efekte ekonomskih aktivnosti", zaključio je on.
