Izvor: B92, 28.Okt.2008, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rast cene nafte prati skok akcija

London -- Nafta se danas približila ceni od 64 dolara za barel, prateći oporavak na evropskim i azijskim berzama gde su se ulagači okrenuli kupovini sad jeftinih akcija.

Laka američka nafta za decembarske isporuke poskupela je 63 centa na 63,85 dolara barel. U Londonu, severnomorski Brent je dobio 33 centa i danas košta 61,74 dolar.

Svetski ekonomski potres uveliko je uticao na potrošnju goriva i neki analitičari su smatrali da je cena od 50 dolara za barel >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - koja se

smatra cenom proizvodnje za mnoge nove petrolejske projekte - moguća u kratkom roku.

Nafta je izgubila 60 osto vrednosti u odnosu na rekord svih vremena od preko 147 dolara za barel postavljen u julu.

Nedavna odluka OPEK-a da smanji produkciju za 1,5 milion barela dnevno za sad je malo učinila da se zauzda pad cena nafte.

Skok akcija na evropskim berzama

Evopske akcije skočile su danas i time prekinule petodnevni pad, pomognute oporavkom berzi u Aziji i poskupljenjem akcija velike naftaške grupacije BP čija je zarada u trećem kvartalu premašila predviđanja.

Indeks vodećih evropskih akcija, FTSEurofirst dobio je 2,7 odsto. Indeks je ovog meseca izgubio 23 procenta, pogođen kreditnom krizom i

strahom od recesije.

Širom Evrope, britanski FTSE 100, nemački DAKS (DAX) i francuski CAC-40 su u porastu izmedju 2,3 i 4,3 procenta.

Analitičari kažu da nije iznenađenje što su lovci na zarade krenuli u kupovnu akcija uprkos činjenici da su ekonomska očekivanja i dalje prožeta pesimizmom. Onima koji gledaju na duži rok jasno je koliko su akcije sad jeftine.

BP je dobio u vrednosti 6,3 odsto posle izveštaja o skoku zarade od 148 procenata u trećem kvartalu na 10,03 milijardi dolara.

Akcije drugih naftaša - Totala, ENI-ja, Rojla Dač Šela (Royal Dutch Shell) - su danas skočile između 3 i 5,2 odsto.

Oporavak beleže i azijske berze

Vlada SAD počinje isplatu pomoći bankama

Vašington - Devet velikih američkih banaka će ove sedmice dobiti od vlade injekciju kapitala od 125 milijardi dolara, saopštilo je američko Ministarstvo finansija. Banke "Sitigrup", "JPMorgan Čejz", "Banka Amerike", "Goldman Saks", "Morgan Stenli", "Vels Fargo", "Bank of Njujork Melon", "Stejt Strit" i "Meril Linč", dobiće polovinu ukupne sume od 250 milijardi dolara koju će vlada SAD investirati u banke, prenele su svetske agencije. Preostalih 125 milijardi dolara, u okviru opsežnog vladinog plana spasavanja finansijskog sistema, dobiće manje banke i kreditne institucije koje pristanu na uslove ovog programa, koji uključuju obavezno ograničavanje kompenzacije za čelnike tih kompanija.

Azijske berze su se danas donekle oporavile posle višednevnog oštog pada, pošto su ulagači požurili da kupe akcije kompanija kao što Honda ili Samsung koje su znatno pojeftinile poslednjih sedmica.

Japanski indeks Nikei (Nikkei) 225 kompanija sa tokijske berze skočio je 459,02 poena ili 6,4 odsto, na prosečnih 7.621,92 jen po akciji.

Indeks je juče pao ispod 7.000, najniže u proteklih 26 godina.

Nešto slabiji jen prema dolaru ohrabrio je trgovce da kupiju akcije izvoznika, kao što je Tojota (Toyota), čije su prodaje i zarade trpele od jakog jena. Dolar, koji je bio pao na najnižu vrednost u odnosu na jen u poslednjih 13 godina, danas se popeo na 95,51 jena sa

93,01.

Hongkonški indeks akcija Hang Seng skočio za gotovo 11 procenata, dan nakon što je potonuo za više od 12 odsto. Južnokorejski Kospi

takođe se oporavio skokom od 5,6 procenta.

Suočene sa teško dostupnim kreditima i ekonomskim usporavanjem u većem delu industrijalizovanog sveta, kompanije su se pridružile

bankama u redu za čekanje državne pomoći.

Vlade širom sveta su se složile da bankama daju više od 4.000 milijardi dolara da bi zauzdale finansijsku krizu.

Američki proizvođači automobila Dženeral Motors (GM) i Krajzler (Chrysler) zatražili su novac od vlade u Vašingtonu da bi mogli da se spoje, južnokorejske banke su zakucale na vrata Federalnih rezervi, Rusija je u pregovorima sa Kinom o zajmovima za svoje kompanije, a Kazahstan je ulio 5 milijardi dolara u svoje banke.

Nastavak na B92...