Izvor: B92, 26.Sep.2013, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja u američkoj ambasadi
Beograd -- Na četvrtoj rasprodaji stvari iz starog zdanja američke ambasade prodata hrpa pokućstva za oko 10.000 evra, piše "Politika".
Preko granice, u Mađarsku, Rumuniju ili Bosnu i Hercegovinu, Srbi već godinama idu da kupuju salame ili krpice koje tamo koštaju manje nego ovde.
Juče je šoping ekspedicija od tridesetak ljudi u Beogradu prešla granicu sa Sjedinjenim Američkim Državama. Od lokalnog dilera jeftine polovne robe – Stejt departmenta – pazarili su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << frižidere, mikrotalasne pećnice, stolove… I to na kamare, piše "Politika", navodeći da je sedam frižidera bilo svega stotinu evra.
Otkako su letos premestili diplomatsku misiju na Dedinje, ovo je bila četvrta aukcija na kojoj su Amerikanci rasprodavali pokućstvo iz starog kompleksa ambasade, u Ulici kneza Miloša, koja je i dalje vlasništvo Stejt departmenta i američko tlo.
U hangaru tog zdanja, već dva sata pre početka aukcije kupci su ušli da zagledaju i ispipaju robu. U najboljoj tradiciji američkih garažnih rasprodaja, kad se u dvorište iznese gomila starudije koja domaćinstvu više nije potrebna, zbrda-zdola su bila nabacani ormani i radijatori, stolovi i telefoni, lampe i čiviluci, šporeti i mašine za sudove, zamrzivači i ledomati, pa i aparat za grickalicu bez koje nema istinskog užitka u gledanju bejzbol meča – kokice.
"Nema veze što se zajedno nudi po 16 radijatora ili pet ormana. Cena je povoljna, ni samo jedan za taj novac ne može da se nabavi. Kupac može ostale da baci ili da ih preproda", govorilo je osoblje ambasade.
Preprodaja bi, strogo uzev, bila protivna uslovima prodavca. Jer, na kopijama liste robe za prodaju, koje su podeljene kupcima, naznačeno je da je kupljena roba isključivo za ličnu upotrebu. To je urađeno zbog srpskih zakona, pošto su ti predmeti uvezeni bez poreza, objasnili su u ambasadi. Pošteno govoreći, dronovi Pentagona, vojne bespilotne letelice koje služe za izviđanje ali i za bombardovanje, neće pratiti kupce da ispitaju šta će oni s pazarenim učiniti.
Mušterije su pre početka aukcije uglavnom i tvrdile da traže samo poneku sitnicu za opremanje stana ili kancelarije. Ali, gospođa koja je rekla da je došla po lampe na kraju se nadmetala za 54 stolice i, nažalost, izgubila. Nije mogla da prati ponudu čoveka spremnog da plati 440 evra.
Iznosi su morali biti uplaćeni u gotovom, pre preuzimanja robe, a evro je obračunavan po 115 dinara. Sve se prodavalo u zatečenom stanju, bez garancije i mogućnosti reklamacije.
"Nisu ove stvari tako loše kao što se čini. Deluju malo olupano i oderano, stare su, ali dobro se drže. Može ovde lepo da se kupuje", kazao je jedan od zainteresovanih.
Sve će se rasprodati za dvadeset minuta, bili su ubeđeni ljudi iz ambasade, znajući kako su protekle prethodne aukcije. Trajalo je duže, ali samo zbog oštre borbe kupaca oko mnogih stavki. Nije ih odvratilo ni to što je voditelj aukcije često podsećao da je roba neispitana.
"Kopir mašine su bile u dobrom stanju pre tri meseca", uveravao je on kupce od kojih niko nije podigao ruku da ponudi početnu cenu od 1.000 evra, na koliko su ti aparati zacenjeni, kao najskuplja stavka juče.
Voditelj je oborio cenu na 600 evra, ali je neko dobacio da je i 200 previše i zapitao može li ikako da se kupuje na komad. Dobio je čvrst odgovor: "Ne može".
Sa 200 evra, na koliko je licitacija za hrpu kopir aparata ipak počela, brzo se skočilo na 500, a potom i na 600, da bi najzad dogurala do 900, gotovo koliko je traženo. Slično je bilo i ostalim komadima za koje je u prvom trenutku delovalo da niko nije zainteresovan: prvo bi se upornim ćutanjem cena drastično spustila, onda bi, kad bi neko dao prvu ponudu, ruke odjednom počele da mašu sa svih strana.
Štošta je i nadmašilo početnu cenu a najviše šporet, ledomat, mašina za kokice i aparat za pranje čaša, koji su sa 200 stigli do 660 evra.
Najveći pad doživeo je crni metalni orman, pomalo izgreban i olupan, na kojem je još stajala nalepnica sa natpisom "blanko ključevi, šrafovska roba”. Umesto 100, ambasada je za njega dobila jedva 10 evra.
"Iskreno, želimo svega ovoga da se oslobodimo. Zarada nam nije toliko bitna, sve što dobijemo je čist ćar, mada stvari zbilja nisu loše, jedino što nam nisu potrebne u novom kompleksu", objasnili su u ambasadi novinarima.
Ukupno, svih 49 stavki bi, da su prodate po početnim cenama, prodavcu donelenešto manje od 10.000 evra. Kupci su za njih naposletku dali nešto više od te sume.
Malo više od 2.000 evra, za devet stavki, Amerikancima je dao kupac pod aukcijskim brojem 591, gospodin sa kačketom, u jednostavnoj sportskoj jakni neprepoznatljivog brenda.
"Nosim ovo ženi, deci, radnicima", dobacio je novinarima trčeći da potpiše ugovore, dok je njegov prijatelj dodao da je on kupio nekoliko firmi u stečaju pa mu je potrebna oprema za njih.
Apsolutni šampion aukcije, i po broju pazarenih stavki i po plaćenoj svoti, bio je stariji gospodin sa aukcijskim brojem 400. Sedeći na stolici, uporno je podizao svoju karticu, pobedivši konkurente čak 14 puta. Za robu je platio oko 4.000 evra.
"Toliko sam i planirao da potrošim. Opremam kancelarije. U životu nisam ništa prodao. Bio sam i na prethodnim aukcijama, stalan sam im gost. Jedna moja prijateljica voli da citira Šekspira: 'Svaka luda ima svoje veselje'”, kroz smešak je rekao gospodin Mile i otišao da se postara za preuzimanje gomile frižidera, zamrzivača i klima-uređaja, lampi, metalnih polica i kancelarijskog materijala.
