Izvor: Blic, 22.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasipanje srpskog blaga
Rasipanje srpskog blaga
Kako biste se osećali kad bi svaki građanin Srbije i Crne Gore iz nacionalne blagajne dobio po torbu punu sjajnih zlatnih novčića? Dosta dobro? Ali šta bi bilo kad biste ugledali te građane kako u dugom redu stoje na granicama zemlje i bacaju te sjajne zlatnike na drugu stranu, gde ih skupljaju nasmejani stranci? Sigurno se ne biste osećali baš sjajno. A bogami ne bih ni ja! Pitao bih se zašto zaboga Svetska banka, Evropska unija, Američka agencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za razvoj i ostale slične ogranizacije ulažu toliko para u Srbiju i Crnu Goru dok njihovi stanovnici rasipaju nacionalno blago na sve strane sveta?
Strašno je što se nešto nalik na ovu priču upravo događalo u Srbiji proteklih nekoliko godina. Ali, napokon, neko je smogao snage da digne glas i zaustavi takvo ponašanje. Čitava ova priča je, naravno, vezana za cene energenata, posebno struje. Pre nedavnog poskupljenja, prvog jula ove godine, cene su u Srbiji bile veoma niske, pa su ljudi mnogo trošili struju da bi se grejali, mada bi gas ili mazut bili jeftiniji. Cena struje ovde bila je najniža u Evropi, trećina cene u Evropskoj uniji, upola jeftinija nego u susednim zemljama. Čak je i cena struje u Crnoj Gori za 67 odsto veća nego u Srbiji. S obzirom na to da su potrošači u Srbiji plaćali struju jeftino, EPS je svake godine bio 'kratak' za oko milijardu dolara. Te pare morale su nekako da se nađu. Jedini izvor koji je mogao da se koristi je budžet Republike Srbije, gde se slivaju svi porezi koje plaćamo. Ali, u budžetu nije bilo dovoljno para da bi se pokrio taj manjak, tako da je Srbija morala da pozajmljuje skupe dolare kako bi uravnotežila svoje nacionalne račune. Tako sam ja došao do one priče o rasipanju nacionalnog bogatstva. Zbog niskih cena struje, ili ako gledate iz drugog ugla, zbog subvencija potrošačima, Srbija je morala da se zadužuje u inostranstvu. To vam dođe isto kao da ste iz godine u godinu bacali zlatne novčiće preko jugoslovenske granice.
Na svu sreću, Vlada je imala petlje da prestane sa ovakvim ludačkim ponašanjem i odlučila da strahovito (za 50 odsto) poveća cenu struje onima koji dosta troše i mogu to da plate. Bilo mi je, međutim, drago što sam zapazio da su pri tome rešili da zaštite siromašne i da za njih obezbede jeftinu struju. To je sasvim pravedno i u skladu je sa socijalnom tradicijom ove zemlje. Sledeći korak treba da bude obezbeđenje što nižih troškova proizvodnje i distribucije struje u EPS-u, tako da mi, kao građani, ne pokrivamo troškove neefikasnosti tog sistema. To je sledeći izazov sa kojim se suočavaju zaposleni u EPS-u i Ministarstvo za energetiku. Čini mi se da smo zaboravili koliko je danas sigurnije snabdevanje strujom nego što je bilo pre 12- 18 meseci. Radnici EPS-a su zaista postigli veliki uspeh u popravci ovog velikog sistema i od srca im na tome treba čestitati. Autor je šef kancelarije Svetske banke u Jugoslaviji
