Izvor: Politika, 20.Nov.2015, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rang-lista kupaca „Telekoma”
„Kolbek kapital” navodno je dao najvišu ponudu od 1,47 milijardi evra, ali i loš socijalni program. – Vlada može da traži novo poboljšanje ponuda
Bez obzira na to što su državni organi spremni da privedu svakog službenika koji medijima doturi informaciju ko nudi najbolju cenu za „Telekom”, kako reče premijer, ipak je procurila vest da najbolju ponudu ima američki investicioni fond „Kolbek kapital”. Bivši investicioni bankari u „Goldman Saksu”, Džejson >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kolodn i Džejson Bekman, koji vode ovaj fond, spremni su navodno da plate 1,47 milijardi evra za naše najbolje državno preduzeće.
Ali pošto budući kupac, osim dobre cene mora da obezbedi i prihvatljiv socijalni i investicioni program, puštanje ove informacije, i pored premijerove zabrane i zaveta ministara na ćutanje, može da bude probni balon. Možda se na ovaj način šalje poruka investitorima da poboljšaju ponudu, jer tek predstoje pregovori o kupovini 58 odsto udela u „Telekomu”.
Kao što je pre tri dana rekao Rasim Ljajić, ministar telekomunikacija, privatizacioni savetnik francuski „Lazard” treba u naredne dve nedelje da analizira ponude i sastavi rang-listu kandidata. Pa ako vlada bude imala dodatne zahteve može zatražiti da se poboljšaju ponude, a potom da se sa najboljima pregovara u narednih mesec dana.
Tako da zahtev i preporuka privatizacionog savetnika da se ne izlazi sa imenima ili bilo kojom vrstom spekulacije oko cene, kako bi se dobile što kvalitetnije ponude – padaju u vodu. Jer se već zna da je najvišu cenu dao „Kolbek kapital” čiji je glavni investitor američki milijarder Ron Burkl, (njegovo ime se u stranoj štampi vezuje za pokušaj otkupa poznatog holivudskog filmskog studija „Miramaks”).
Slede ga američki fond „Mid Evropa partners” (vlasnik „Dunav hrana grupe” i bivši vlasnik kablovskog operatera SBB), konzorcijum američkog investicionog fonda „Apolo” i slovenačkog „Telekoma”, potom američki fond „Advent internešnel” (kupac Hipo Alpe Adrija grupe), ruski mobilni operater MTS. Na poslednjem mestu je engleski „Novejtr partners”, koji je kupio a kasnije prodao telekomunikacione kompanije u Češkoj, Finskoj,Bugarskoj i Poljskoj. Vlasnici su operatera na Islandu i Čileu. Osim toga učestvovali su u kupovini farmaceutskih kompanija poput „Aktavisa”, imternet provajdera i drugih.
Možda prodaje i ne bude, ako i takva najava nije deo taktike. Premijer je prekjuče rekao da još nije poznato da li će biti sprovedena privatizacija „Telekoma” i poručio da će država o tome doneti odluku u narednom periodu.
Ukoliko ponude ne budu zadovoljavajuće, prema rečima Dušana Vujovića, ministra finansija, postoji mogućnost profesionalizacije menadžmenta, kao u slučaju „Železare Smederevo” da se čeka optimalni trenutak za prodaju.
Ako pak neka od šest ponuda bude dobra i „Telekom” bude privatizovan, Vujović je rekao za RTS da će država deo novca koristiti za otplatu skupih kredita, a deo za strateške projekte.
Trebalo bi podsetiti da je prodaja „Telekoma” deo dogovora sa MMF. Kao glavni argument je korišćena činjenica da je ta kompanija dostigla vrhunac i nije u mogućnosti da se bori sa konkurencijom. I naravno da država nije dobar gazda. U prilog tome govore partijsko zapošljavanje i finansiranje različitih projekata koji nisu iz sfere telekomunikacija.
Sa druge strane protivnici privatizacije kao ključno izdvajaju da „Telekom” i telekomunikaciona infrastruktura imaju izuzetan značaj za nacionalnu bezbednost, ekonomski i politički suverenitet. Takva argumentacija je Janka Vebera ministra odbrane Slovenije koštala funkcije pri prodaji njihovog „Telekoma” kada je od sigurnosno-obaveštajnih službi njihovog ministarstva obrane naručio izradu studije o negativnim posledicama moguće privatizacije „Telekoma Slovenije”.
Argument protiv prodaje jeste da je „Telekom” profitabilna kompanija koja i pored viška zaposlenih ostvaruje dobit i rast. Uvidom u finansijske izveštaje vidi se da je prošle godine zaradio 170 miliona evra. Naravno njegov odlazak u ruke stranaca znači manji broj radnika ali i smanjenje investicija. Pravi se paralela sa „Dojče telekomom”, koji je kupio hrvatski „Telekom” i tri puta je manje ulagao nego „Telekom Srbija”, iako su im prihodi slični.
Kao pogrešan potez protivnici privatizacije navode davanje ogromnih subvencija u sektore čija je rentabilnost sumnjiva a napuštanje vlasništva u industriji 21. veka koja će dugo vremena imati ekspanziju.
.jpg)
