Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rampa za novajlije
I Nemačka i Italija se spremaju da privremeno zatvore tržište za dve zemlje koje 2007. ulaze u EU, a istoj meri će, izgleda, pribeći i Španija i Grčka TRAGOM VESTI
Iako podržava ulazak Rumunije i Bugarske u Evropsku uniju januara 2007, Nemačka će svoje tržište rada zatvoriti za radnike iz ove dve zemlje u narednih sedam godina, kao što je uradila i prilikom prethodnog proširenja EU maja 2004.
Donji dom nemačkog parlamenta je takođe, kako su prenele agencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovih dana zatražio i uvođenje restrikcija prema novajlijama, ukoliko ne ispune evropske standarde u oblasti pravosuđa i suzbijanja korupcije.
Posle Nemačke, i Italija će, izgleda, postupiti poput Velike Britanije i Irske, i na neko vreme odustati od slobodnog zapošljavanja žitelja iz dve balkanske zemlje koje za dva meseca poistaju članice EU. Italijanski premijer Romano Prodi, poznat kao veliki zagovornik proširenja EU, a posebno na Balkan, izjavio je da, doduše, podržava politiku "otvorenih vrata" prema radnicima iz novoprimljenih zemalja, ali da se slučaj Rumunije i Bugarske "iskomplikovao".
"Rumuni čine najveću stranu zajednicu u Italiji, zato moramo veoma pažljivo da razmislimo kako ćemo postupiti prema ovoj zemlji. Nevolja je što je većina članica Unije najavila da će njenim građanima uskratiti slobodno zapošljavanje", objasnio je Prodi.
Ukoliko Italija odluči da se prikloni većini, isto će učiniti i Španija i Grčka, druge dve članice EU za koje su radnici iz Rumunije i Bugarske pokazali veliko interesovanje, ocenjuje briselsko elektronsko glasilo "EU obzerver". Sve ove tri mediteranske zemlje su, inače, letos pristupile "liberalnoj grupi" članica Unije (gde su prvobitno bile samo Velika Britanija, Irska i Švedska, a kasnije se pridružila i Finska), odnosno pristale su da ukinu restrikcije pri zapošljavanju radnika iz nove "desetorke" primljene 2004. godine, među kojima je osam zemalja istočne i srednje Evrope. Izuzimanje Bugarske i Rumunije iz tog liberalnijeg režima biće u Sofiji i Bukureštu shvaćeno isto kao i postupak Britanije i Irske: kao diskriminacija u odnosu na ostale "nove" članice EU.
Britanska štampa najavljuje da će bugarski i rumunski "gastarbajteri" navodno morati, u slučaju da se zaposle u Britaniji, da plate globu u visini 1.500 evra, bugarski mediji prenose da će Sofija uzvratiti ograničenjima na rad Britanaca u Bugarskoj, a u Briselu portparol EU Katarina fon Šnurbajn izražava žaljenje "što zemlje koje su bile otvorene za 10 novih članica 2004. to neće biti za Rumuniju i Bugarsku".
Nemačka i Austrija su novopridošlicama 2004. postavile najstrože restrikcije, sa "prelaznim" rokom koji bi mogao potrajati do 2011. godine, pa se nije očekivalo da će drugačije postupiti ni prema Rumuniji i Bugarskoj. Sa druge strane, te nove članice su pokazale znatno veću otvorenost. To pokazuje i primer Poljske. Uprkos visokoj nezaposlenosti od 15,5 odsto, ova mlada članica EU ne plaši se gastarbajtera iz Rumunije i Bugarske, i otvoriće za njih svoje tržište rada čim uđu u EU, izjavio je zamenik poljskog ministra rada Kažimjež Kuberski za varšavski dnevnik "Gazeta viborča".
"Ne plašimo se poplave radnika iz tih zemalja. Želimo da damo primer ostalim zemljama Unije", kazao je Kuberski, čija vlada računa da bi njena odluka mogla ne samo da povoljno utiče na ponašanje prema budućim članicama EU, već i da uveri stare članice da ukinu restrikcije prema radnicima iz Poljske.
Vlasti u Varšavi su prošle godine izdale 200 radnih dozvola Rumunima i Bugarima, a dolazak radnika sa Balkana, kao i olakšano zapošljavanje građevinskih radnika iz Belorusije i Ukrajine, vide kao mogućnost da popune prazninu nastalu odlaskom sopstvenih radnika na Zapad. Iz sličnih razloga ni Slovačka neće uvoditi prelazne restrikcije pri zapošljavanju Bugara i Rumuna, a ista odluka očekuje se i od Češke: ove dve srednjoevropske države imaju šest fabrika automobila ("mali evropski Detroit") kojima nedostaju kvalifikovani radnici i tehnički stručnjaci. "Okvirne procene su da bi deficit u naredne dve godine mogao da broji 32.000 do 37.000 radnika", izjavio je za prašku "Pravdu" šef Udruženja automobilske industrije Slovačke Jozef Uhrik.
Uprkos zabrinutosti Britanaca i Iraca, prema podacima koji se ovih dana pominju u evropskim medijima, rumunski ekonomski migranti se najradije zapošljavaju u Italiji (29 odsto), Španiji (22 odsto) i Nemačkoj (13 odsto), a bugarski u Grčkoj (200.000 ljudi), Španiji (80.000) i Italiji (60.000). Od 2004. naovamo Italija je primila najviše Poljaka (24.000), uglavnom sezonaca. Španija je izvestila da je od 235.000 imigranata iz Evrope u poslednje dve i po godine tu došlo najviše Poljaka i Litvanaca, u Portugaliju je otišlo 11.000 radnika iz srednje i istočne Evrope, a u Grčku oko 4.000.
Zvanični London tvrdi da je u Britaniju od 2004. stiglo najmanje 600.000 radnika sa istoka kontinenta (EU statistika pominje 447.000 zahteva), i predviđa dolazak od 60.000 do 140.000 Rumuna i Bugara u prvih pet godina posle njihovog prijema u EU. U Irsku je došlo 200.000 radnika, a u Švedsku 8.800, uglavnom iz Poljske, Estonije, Litvanije i Letonije.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 31.10.2006.]
