Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rafove prazne ucene
U pozadini nestašice šećera stoji nekorektan odnos trgovaca koji ne poštuju ugovorene rokove plaćanja sa svojim dobavljačima
To što se u pojedinim supermarketima ovih dana teže nalazi šećer, ne znači da ga nema. Ovog slatkog kristala, kažu proizvođači, zapravo ima na pretek – ali samo u fabričkim magacinima. Prazna mesta na rafovima ili malo veće cene ove namirnice nisu rezultat nestašice šećera, već samo posledica nekorektnog odnosa između trgovaca i proizvođača, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kažu iz kompanije "Sunoko", koju vodi ugledni biznismen Miodrag Kostić.
Već duže vreme se u javnosti spekuliše o tome kako se "ulaznica" u velike trgovinske lance "papreno" plaća i kako slaganju robe na rafove prethodi serijal ucena i nekorektnih uslova koje proizvođači moraju da ispune. Takođe, iz uglednih domaćih firmi, ali i iz onih manjih koje se bave proizvodnjom, stalno stižu upozorenja kako nije problem proizvesti već naplatiti robu i taj isti novac ponovo investirati u proizvodnju.
Iz kompanije "Sunoko" jasno obaveštavaju svoje potrošače da je šećer samo prividno postao deficitarna roba, a u stvari ga nema jer trgovci ne poštuju ugovorene rokove plaćanja.
– Proizvođači šećera, kao i nadležni iz Ministarstva poljoprivrede, slažu se u oceni da su postojeće zalihe u fabrikama sasvim dovoljne da se zadovolji pojačana tražnja u letnjim mesecima, kako kupaca u maloprodaji, tako i prerađivača voća i konditora. Iz tog razloga ne možemo govoriti o stvarnoj nestašici šećera. Zašto je onda šećer u trgovinama postao deficitarna roba? Najverovatnije zbog odnosa između proizvođača i trgovaca. Svi kupci kompanije "Sunoko" koji poštuju ugovorene rokove plaćanja dobijaju robu na odloženo plaćanje od 30 dana. Prosečna prodajna cena po kilogramu šećera iz naših šećerana iznosi 50,20 dinara – objašnjavaju iz ove kompanije koja je odnedavno član nemačke "Nordcuker" grupe, koja organizuje proizvodnju šećera u Baču, Kovačici, Pećincima i Vrbasu.
Svakodnevno se, kako kažu, isporučuju ugovorene količine kupcima koji poštuju dinamiku plaćanja. To znači da kupci mogu lako da zaključe koje trgovce baš ne bije glas da se korektno odnose prema proizvođačima. Prazni rafovi i povećane cene odslikavaju samo jedno – nefer odnos sa partnerima.
I u kompaniji "Nektar" iz Bačke Palanke, najvećem domaćem proizvođaču sokova, upozoravaju da ovaj problem zaista postoji. Izvući svoj novac iz ruku trgovaca bilo je najteže 2004. godine, kada, kako kaže Bojan Radun, izvršni direktor kompanije, ugovore niko nije poštovao.
– Najduži rok koji danas dozvoljavamo jeste 45 dana. Iako nije potrebno više od 27 do 35 dana da se roba distribuira i proda. Pismenim ugovorima se sa trgovcima o tome dogovaramo. Ovako sigurnu poziciju bilo je teško izboriti. Krajem 2004. godine doneli smo hrabru odluku i odlučili da prekinemo saradnju sa, tada najvećim trgovinskim lancem, "Ce marketom". Sve do maja ove godine nas nije bilo u njihovim radnjama. Naravno da nam se to odmah odrazilo i na profit, ali smo istovremeno i dali jasnu poruku drugima da se rokovi moraju poštovati – govori o svojim iskustvima Bojan Radun i objašnjava da mali proizvođači, nažalost, nisu u situaciji da se ovako postave, već im je ponuđeno – uzmi ili ostavi. Kazneni penali za probijanje rokova, kaže Radun, postoje i sad su konačno počeli i da ih primenjuju.
U kompaniji "Si end si" objašnjavaju da ukoliko im poslovni partner zbog duže nelikvidnosti ne izmiri obavezu, prinuđeni su da nalaze alternativna rešenja kroz kompenzaciju robe.
– Tada pokušavamo da preko njih obezbedimo artikle koji
nama predstavljaju sirovinsku bazu.
U ovoj kompaniji, kako kažu, probleme sa trgovcima dele na svakodnevne i vanredne. Situacije da trgovci nisu u stanju da izmire svoje obaveze, već plaćanje pomeraju za nekoliko dana, za njih su svakodnevica. Vanredni problem nastaje kad poslovni partner ima gubitke, pa se moraju naći alternativni sistemi naplate. U suprotnom, ova kompanija prinuđena je da uđe u postupak rešavanja sudskim putem.
– Rok naplate je jasno regulisan godišnjim pismenim ugovorom sa svakim kupcem pojedinačno. On zavisi od snage konkretnog kupca na tržištu, što podrazumeva potencijalne mogućnosti realizacije sagledane u dužem vremenskom periodu i platežnu sposobnost – poručuju iz kompanije "Si end si".
U najvećem domaćem trgovinskom lancu "Maksiju" nismo dobili odgovore na ove prozivke. U "Merkatoru" odgovaraju da se rokovi naplate kreću od 30 do 90 dana, u zavisnosti od vrste robe.
– Na duži rok se uglavnom plaća tehnička roba. Proizvodi iz takozvanog svežeg programa se plaćaju sa rokom od 30 do 60 dana. Mi smo među proizvođačima poznati kao uredan platiša, tako da pitanje zateznih kamata nama uopšte ne treba postavljati – odgovaraju iz ove slovenačke trgovinske kuće.
--------------------------------------------------------------------------
Ulje i šećer – odmah
Jedan od zahteva proizvođača takozvanih deficitarnih proizvoda bio je i da se ulje i šećer plaćaju avansno, odnosno da od trgovaca odmah dobiju novac. Iako je od mnogih trgovinskih lanaca ovakav zahtev okarakterisan kao nerealan, "Itereks", koji posluje u unutrašnjosti Srbije i to u Čačku u Nišu, radi po ovom pravilu. Prema rečima Dejana Radulovića, menadžera ovog uglednog francuskog lanca, plaćanje ostalim dobavljačima odlažu od pet do 30 dana.
A. Nikolić
[objavljeno: 28.07.2006.]
