Izvor: B92, Beta, Tanjug, 01.Jan.2010, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnički protesti i slaba prodaja
Beograd -- Privatizacija u 2009. protekla je u pokušajima velikih privatizacija, ali pre svega u znaku protesta radnika u privatizovanim preduzećima.
Prihodi od privatizacije zaključno sa 16. decembrom iznosili su 82,09 miliona evra, a ugovorene su i investicije od 42,82 miliona dinara. Na prodaju putem tendera, aukcije i tržišta kapitala ponuđeno je 167 preduzeća i paketa a ukupno je prodato 107. U 2009. godini bilo je i 78 raskinutih ugovora o prodaji preduzeća, što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je znatno vise u odnosu na ranije godine.
Početkom 2009. godine, u februaru, raspisan je izmenjeni tender za RTB Bor po kome bi se strateški partner obavezao da dokapitalizacijom u minimalnom iznosu od 116 miliona dolara stekne 40 odsto vlasništva u novom preduzeću koje će biti formirano spajanjem RTB-a, Rudnika bakra Bor, Rudnika bakra Majdanpek i Topionice i Rafinacije.
Ovaj tender, i pored toga što se austrijski "Atek industris" (A-TEC Industries AG) ponovo prijavio za učesće, proglašen je neuspelim i za sada je RTB ostao u državnom vlasništvu.
Pored planova da "Beogradski sajam" proda strateškom kupcu za ne manji iznos od 20 miliona evra, država je i tu ostala "kratkih rukava" jer je italijanski "Rimini" u konzorcijumu sa domaćom firmom "Verano motors" ponudio svega 1,83 miliona evra.
Od privatizacije koja je krenula praktično raspisivanjem tendera u decembru 2008. se odustalo u avgustu. Nakon toga najavljeno je podržavljenje Sajma i rad na tom procesu je u toku.
Pretkvalifikacioni tender za "Galeniku" raspisan je 15. decembra, ali se priliv od ove privatizacije očekuje tek 2010. godine. Država je optimista kada je reč o ovoj privatizaciji, imajući u vidu pre svega perspektivne potencijale razvoja farmaceutske industrije.
Očekuje se da ponuđena cena ne bude manja od 200 miliona evra, a prema najavama već ima više interesenata za ovu kompaniju kao što je vršački "Hemofarm" koji je već najavio otkupljivanje tenderske dokumentacije.
Minula godina biće upamćena i po više desetina štrajkova radnika iz privatizovanih firmi ali i proglašenja velikog broja tendera neuspelim. Na proleće je otpočelo nekoliko štrajkova koji su s prekidima trajali sve do jeseni, a neki traju i danas.
Među ostalilma tu su akcionari građevinskog preduzeća "Komgrap" , radnici "Zastava-elektro" iz Rače, "Prvog maja" iz Lapova, "Ikarbus" iz Beograda, "Trudbenik gradnja" iz Beograda, "Niteksa" iz Niša...
Agencija je tokom leta krenula i u "čišćenje bilansa" pa je tako pokrenula likvidaciju 235 preduzeća. Te firme samo su formalno figurirale kao preduzeća na evidenciji Agencije za privredne registre, ali njihova privatizacija nije bila moguća jer i pored održavanja tri i više aukcija nije bilo kupaca.
Serija raskida ugovora nastavila se i tokom leta - u julu je raskinut ugovor o prodaji "Građevinara" iz Niša sa kupcem "Irva investicije" iz Beograda, a u avgustu i ugovor o prodaji preduzeća "Mladost" sa firmom "Beta trejd".
Krajem 2009. godine, najavljen je početak privatizacije "Ineks - ski centra Brezovica" od strane Kosovske poverilačke agencije, ali je ona kao i više puta u prošlosti odložena. Predstavnici opštine Štrpce mišljenja su da jedino Vlada Srbije sme da raspiše ovakav tender jer je ona vlasnik.
Povodom ove privatizacije oglasilo se nedavno JP "Skijalište Srbije" protiveći se ovoj privatiziciji, a i ministar ekonomije Mladjan Dinkić izjavio je da su načinjeni prvi kontakti u nameri da se nadje rešenje za "Brezovicu".
Tokom cele 2009. vodila se i polemika oko jačanja kontrole ispunjavanja ugovornih obaveza kupaca u procesu privatizacije i pitanja "praga tolerancije" Agencije kada je reč o produžavanju rokova za izmirenje kupoporodajnih obaveza.
Agencija je u više navrata, povodom sve učestalijih štrajkova radnika u privatizovanim firmama isticala da nakon privatizacije vrši kontrolu ispunjenja ugovornih obaveza, podsećajući da se rad preduzeća prodatog na aukciji kontroliše dve godine nakon prodaje, a ukoliko je preduzeće prodato javnim tenderom - pet godina.
Agencija, građani i javnost su se u 2009. godini suočavali i sa nekoliko blokada pruge "Beograd-Niš" koje su sproveli radnici privatizovanih preduzeća. Radnici "Zastava-elektra" iz Rače i "Prvog maja" iz Lapova držali su neprestano u blokadi železnički saobraćaj i po nekoliko dana zbog čega je "Železnicama Srbije" prouzrokovan višemilionski gubitak.
Poslednjeg meseca u godini proglašen je neuspelim tender za prodaju "Župe" iz Kruševca, za koju nije bilo zainteresovanih kupaca.
Inače, u grupi neuspelih tendera je prodaja IMR-a i IMT-a. U planu je da te fabrike budu izmeštene sa svojih lokacija a njihovo zemljište da bude ponuđeno investitorima kao komercijalni placevi za izgradnju stanova. Kao buduća lokacija fabrike, za koju treba da se pronadju strateški partneri, planirana je lokacija "Prve iskre" iz Bariča.
Agencija za privatizaciju je ove godine raskinula ugovor o prodaji preduzeća "Aleksa Šantić" iz Sombora, zbog neizvršavanja ugovornih obaveza, a neuspela je i prodaja FAP-a iz Priboja, za koji je nedavno pronađen strateški partner oličen u kineskoj kompaniji "Donfeng".
Od privatizacije samo 82 miliona evra
Izvor: Vesti-online.com, 02.Jan.2010, 12:35
Prihodi od privatizacije u 2009. godini iznosili su oko 82,09 miliona evra, a vrednost ugovorenih investicija premašila je 42,82 miliona evra, podaci su Agencije za privatizaciju.
Prihodi od privatizacije u 2009. godini oko 82 miliona evra
Izvor: SrbijaNet.rs, 02.Jan.2010
Prihodi od privatizacije u ovoj godini iznosili su oko 82,09 miliona evra, a vrednost ugovorenih investicija premašila je 42,82 miliona evra, podaci su Agencije za privatizaciju. Na prodaju putem tendera, aukcije i tržišta kapitala ponudjeno je 167 preduzeća i paketa akcija, a
