Izvor: Politika, 01.Jun.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici će sami krpiti rupe u stažu
Poslednjim izmenama zakona brišu se svi dugovi za penzijsko osiguranje stariji od 10 godina
Država više neće moći da povezuje staž radnicima za koje poslodavac nije godinama uplaćivao doprinose za penziono osiguranje, a čije su firme u međuvremenu bankrotirale ili su u stečaju, jer po poslednjim propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji dugovi za PIO posle 10 godina zastarevaju.
Loše za radnike, dobro za nesavesne poslodavce i državu koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa sebe skinula ovu obavezu, a koju je i Ustavni sud pre više od godinu dana proglasio neustavnom.
Ostaje, međutim pitanje, zašto Poreska uprava u proteklih 10 i više godina nije kontrolisala i kažnjavala nesavesne poslodavce i došla do prihoda koji državi pripadaju. Najpre su 10 godina imali obavezu čuvanja tajne o najvećim dužnicima za poreze i doprinose, a onda kada su te godine prošle, prvi put javno izašli sa njihovim imenima, ali poreze ne uspevaju da naplate. Da li zbog toga radnici zaista treba da ispaštaju?
Predlagači usvojenih zakona kažu da vlast, ipak, ne ostavlja radnike na cedilu. Svi radnici koji imaju rupu u stažu pre ili kasnije morali bi sami da plate sebi doprinose, jer su im firme bankrotirale ili su u stečaju duže od godinu dana, iz proste činjenice da ne postoje dužnici koje bi mogli da „pojure” za izostale obaveze. Iako te obaveze, doprinosi, zastarevaju, to ne znači da oko 180.000 radnika, za koje se zna da nemaju povezan staž, mogu u penziju. Svi oni koji imaju rupu u stažu, tvrde pisci ovog zakona, moći će da se penzionišu, s tim, što će dobijati po dve trećine penzije, dok će treća odlaziti za namirenje neuplaćenih doprinosa. Drugim rečima, svi ovi radnici moći će da se penzionišu, s tim, što to više za njih neće raditi država, nego oni sami. Jedan od ciljeva ovog zakona je jačanje sistema kontrole naplate doprinosa. Ono o čemu se mnogo ne govori, a što će novi zakon doneti, jeste znatno oštrija kontrola naplate doprinosa od 1. 1. 2014. uz strogo kažnjavanje poslodavaca koje to ne budu uredno činili.
Poslodavci će morati da predaju pojedinačnu poresku prijavu za svakog radnika na osnovu koje će mu se od plate odbijati deo za doprinose uplatio ih gazda ili ne. Druga pogodnost je što će radnici ubuduće svakog meseca sami moći da proveravaju da li su im uplaćeni doprinosi, što do sada nije bio slučaj, već su o tome mogli da se informišu samo jednom godišnje.
Božidar Đelić poslanik DS u Skupštini Srbije kaže da je ovo presedan, jer je svaka prethodna vlada gledala kako da pomogne radnicima čije su firme bankrotirale ili su u stečaju kako bi im povezala staž i omogućila penzionisanje.
– Šta sa onim ljudima koji nemaju mogućnosti da sami sebi plate, a država se izvukla iz svega. Doprinosi za penzijsko osiguranje nikada nisu zastarevali. DS će u razgovorima sa sindikatima i oštećenim radnicima pokušati nekako da reši ovaj problem.
Poslodavci Fondu PIO duguju oko 143 milijarde dinara po osnovu neuplaćenih doprinosa. Samo u 2012. godini poslodavci nisu uplatili doprinos za oko 90.000 radnika, a podneto je tek 8.000 prekršajnih prijava. Inače, država je od 1. januara 1991. do 31. 12. 2003. godine za neuplaćene doprinose iz budžeta prebacila 20,6 milijardi dinara po osnovu duga za 60.103 preduzeća čime je povezan staž za oko 274.000 radnika. U proseku povezano je po 2,3 godine radnog staža. Tokom 2012. je preneto još 744,1 milion dinara iz budžeta za više od 50 privrednih subjekata.
Jasna Petrović
objavljeno: 01.06.2013.
