Izvor: S media, 01.Mar.2010, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici "Raške" spremni na radikalne akcije
Radnici tekstilnog kombinata "Raška" su spremni da se dalje bore radikalnim akcijama, ukoliko privatizacija ne bude uspešna, najavili su sinoć u Beču Senada Rebronja i Zoran Bulatović iz Udruženja tekstilnih radnika Novog Pazara, Sjenice i Tutina.
Tokom informativne večeri na temu "Radničke borbe u Srbiji - u potrazi za alternativom svetskom projektu neoliberalizma", oni su izneli detalje svoje borbe za prava zaposlenih na primeru tog tekstilnog kombinata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />Bulatović je podsetio da su radnici kombinata "Raška" sa prvim protestima počeli još 2001. godine kada su stupili u višednevni štrajk gladju, koji je, kako je rekao, doprineo da se tada ispune njihovi zahtevi.
Pošto je situacija bila i dalje teška, sledeći štrajk gladju usledio je 2008, ovaj put, medjutim, bez uspeha. Nakon što su ih vlasti i mediji ignorisali, radnici koji su pristupili "Udruženju tekstilnih radnika Novog Pazara, Sjenice i Tutina", odlučili su se na radikalnije mere, dodao je on.
Bulatović je objasnio da je tada odlučeno, da bi se privukla pažnja javnosti, da se izvrši neka radikalna akcija.
Tokom štrajka on je čuo da je Senada Rebronja odlučila da sebi odseče prst u znak protesta protiv neuspele privatizacije zbog koje su mnogi ljudi ostali bez radnih mesta. Na to je on odlučio da, umesto Senade, on bude taj koji će sebi odseći prst.
Bulatović je istakao da ta akcija nije imala za cilj da on sebe promoviše, već samo u pridobijanju pažnje domaće i svetske javnosti za probleme u ovom kombinatu.
"Reakcija javnosti, i podrška koju smo dobili, dala nam je snage da direktno sa vlastima pregovaramo. Sada predstoji privatizacija za koju se nadamo da će se uspešno okončati", objasnio je on.
"Ja nisam nikakav bolesnik, kao što su želeli da me prikažu, i ne želim ni da budem nikakav heroj, već želim samo pravdu za radnike", poručio je on.
Rebronja je istakla da je gubitak radnog mesta za samohrane majke, kakva je ona, težak udarac, zbog kojeg je odlučna da se bori.
"Ne bude li ova privatizacija uspešna učiniću ono što sam namerila ranije", poručila je ona ukazujući da je i dalje spremna na radikalne akcije.
Branislav Markuš radnik u farmaceutskoj fabrici "Jugoromedija" u Zrenjaninu ispričao je priču o uspešnoj pobuni zaposlenih protiv privatizacije.
On je preneo da su zaposleni u njegovom preduzeću ustali protiv vlasnika manjeg udela u fabrici, pošto su radnici držali većinu.
Radnici "Jugoremedije" su, prema njegovim rečima, morali da se, raznim akcijama, od upada u preduzeće, do zaposedanja Agencije za privatizaciju, bore za svoja prava, odnosno, da budu priznati kao većinski vlasnici.
Nakon trogodišnje borbe oni su dobili za pravo i postavili su svoju upravu, koja uspešno vodi firmu, sanirali su dugovanja, i čak modernizuju preduzeće.
Iz te borbe, kako je predočeno, proizašla je i politička stranka "Pokret ravnopravnost" koja se kandidovala na prošlim lokalnim izborima u Zrenjaninu.
"Mi želimo tom političkom borbom da menjamo Srbiju kroz institucije na legalan način", poručio je Markuš dodajući da njegova kompanija, uz odricanja zaposlenih, pomaže i radnike drugih preduzeća u Srbiji koji se bore za ista prava.
