Izvor: Glas javnosti, 26.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici NIS-a traže otpremninu-750 evra
BEOGRAD - Radnici Naftne industrije Srbije traže od budućeg ruskog gazde „Gasprom njefta“ da im isplati otpremnine u vrednosti od 750 evra po godini radnog staža, što je najveći iznos koji je zaposlenima isplaćen od početka privatizacije. U sindikatu NIS kažu da 750 evra nije mnogo, s obzirom na značaj ovog preduzeća, jedni stručnjaci upozoravaju da bi skup socijalni program mogao da smanji iznos koji će ruska kompanija >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << platiti državi, a drugi da to nije mnogo jer su samo 400 miliona evra dali za 51 odsto domaće firme.
Socijalni program je pre dva dana usvojila Skupština akcionara u kojoj sede predstavnici stranaka na vlasti, što bi moglo da znači da i država nema zamerke na ovaj dokument. Ipak, o njemu će konačan stav dati Vlada Srbije, čija ga ministarstva trenutno proučavaju jer bi trebalo da bude deo kupoprodajnog ugovora.
Branko Pavlović, konsultant i bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da su predstavnici vlasti u Skupštini akcionara usvajanjem ovako bogatog socijalnog programa samo hteli da prikupe političke poene. „U stvari tako oštećuju državu i sve građane jer će manje para za 51 odsto NIS završiti u budžetu“, ističe on.
Međutim, Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, tvrdi da su Rusi dobro prošli kod cene za NIS pa im socijalni program neće teško pasti. „Gasprom njeft“ bi, prema njegovim rečima, skuplje prošao da su sindikati tražili da nema otpuštanja u narednih nekoliko godina jer više para treba za plate i doprinose. „Voleo bih da Rusi ne pristanu, pa da se raspiše tender i proda NIS po pravilima“, ističe on.
BITNI I MANJE BITNI RADNICI
- Greška je što se socijalni program određuje od firme do firme jer zašto je važniji radnik u NIS-u ili „Zastavi“ od onog u Vranju ili Crnoj Travi. Država je trebalo svima da isplaćuje iste otpremnine jer su joj, valjda, svi isti. A ne da pravi razlike među njima, pa ako je nekom politički važan Kragujevac, onda će se davati subvencije „Zastavi“ u nedogled - objašnjava Pavlović.
SVE JE TO ISTO
NIS ima 12.300 zaposlenih, a prema najrigoroznijim procenama, višak je čak polovina. Od 2004. godine uz stimulativne otpremnine ovu firmu napustilo je oko 3.000 ljudi, ali su i primani novi. Žunić kaže da će posle modernizacije verovatno u svim delovima NIS biti viška. Na pitanje da li očekuje probleme u pregovorima sa ministarstvima oko socijalnog programa, Žunić ističe da će im najviše muka zadati Ministarstvo finansija. - Dogovorili smo se s poslovodstvom i Skupštinom akcionara, koje je postavila vlada, pa zašto ne bismo sa ministarstvima - naglašava on.
Veljko Žunić, potpredsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a, tvrdi da njihovi zahtevi nisu veliki i da su opravdani. „Namera je bila da zaštitimo radnike, s obzirom na loša iskustva naših kolega u privatizovanim naftnim kompanijama u okolnim zemljama. Veće otpremnine dobili su radnici duvanske industrije, DDOR-a, „Knjaza“, a Naftna industrija je veoma važna za celu privredu“, ističe on. Na pitanje da li će Rusi pristati na ovakve zahteve Žunić naglašava da ih to ne interesuje. Ovde nije reč o posebnoj privatizaciji, dodaje on, već o međudržavnom poslu i bitnom sektoru, o čemu govori i stalni rast cene nafte u svetu.
U socijalnom programu uz otpremninu od 750 evra radnicima sleduje još i četiri prosečne plate. Žunić ističe da je novina i uvođenje novogodišnjeg ili božićnog poklona od pola plate i pravda je činjenicom da slično rade i druge firme. Jednokratno povećanje plata za 15 odsto posle privatizacije je deo programa i neminovno je, kako kaže Žunić, jer su zarade poslednjih godina bile pod kontrolom države i rasle su samo do nivoa inflacije. „Ključna je odredba da radnici koji budu višak posle realizacije socijalnog programa moraju dobiti najmanje 90 odsto normalne otpremnine. Dešava se, kao što je bilo nedavno u „Merimi“, da kupac ne otpušta radnike dok važi socijalni program jer mu se više isplati da to uradi posle, kada je dužan da isplati samo minimalne otpremnine po Zakonu o radu“, naglašava Žunić.
Pavlović, međutim, upozorava da od socijalnog programa direktno zavisi koliko će kupac platiti državi za firmu, a to je kod NIS 400 miliona evra. On kaže da kada investitor ulaže spreman je da plati maksimalnu cenu ako je firma perfektna. Međutim, za svaki njen nedostatak, za sve što će morati dodatno da plati, kupac smanjuje iznos koji daje državi. Pavlović naglašava da su veće otpremnine od 750 evra dobili radnici duvanske industrije, ali se oni nikada ne uzimaju kao primer za poređenje jer je reč o specifičnom sektoru. - Koliko znam, radnici FAM-a i Rafinerije nafte „Beograd“ dobili su najviše oko 430 evra ali njih je bilo veoma malo - navodi on i dodaje da se plaši da ruski kupac neće prihvatiti ovako velike otpremnine.
