Izvor: Politika, 17.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici IMT-a čekaju jačeg igrača od Ceptera
Posle odustajanja našeg biznismena koji se obogatio prodajući šerpe na Zapadu, radnici u fabričkom krugu nagađaju ko bi mogao biti novi kupac
Pust fabrički krug, utihle dotrajale i teške mašine, gunđanje ponekog „zalutalog” mašiniste – slika IMT-a petkom, u rano popodne. Cepter ovde definitivno neće napraviti svoj „siti”, ali ako je suditi prema rečima malobrojnih radnika, možda će Delta uskoro u Novom Beogradu imati dva.
Dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle odustajanja Filipa Ceptera od kupovine Industrije mašina i traktora (IMT), direktor Slobodan Petrović novobeogradske fabrike nada se novom kupcu ili strateškom partneru, a radnici nisu previše iznenađeni i razočarani. Misle da je ovo bio samo „probni balon za nekog jačeg od Ceptera”.
Stevo Matarugić koji 35 godina radi u IMT-u samouvereno je rekao da je IMT teren samo za najveće igrače.
– Ovo je štih proba za jačeg igrača od Filipa Ceptera, a zna se ko je ovde najjači.
Mislite li možda na Miroslava Miškovića?
– Rekoh, zna se ko je ovde najjači.
Direktor Petrović, s druge strane, siguran je da radnici nisu srećni zbog propale kupovine.
– Niko ne može da bude zadovoljan odlaganjem rešenja za fabriku koja nema kapaciteta da radi bez novih ulaganja. Za uspešno poslovanje neophodno je ili da se IMT privatizuje ili da kao kragujevačka „Zastava” dobijemo strateškog partnera – naglasio je direktor preduzeća.
Ipak, raspoloženje zaposlenih, barem onih s kojima smo juče razgovarali, nije u skladu sa direktorovim očekivanjima.
– Meni je bolje što je sa Cepterom propalo – dobacuje radnik u prolazu, a na pitanje zašto, odgovara: „Ne znam, da živimo još malo ovako.”
Nagađanja da je IMT privlačan kupcima pre svega zbog 35 hektara zemljišta u Novom Beogradu na kojem se fabrika nalazi, bez ustezanja potvrđuje i Petrović.
– Logično je da će budući kupac pre svega baciti oko na parcelu, a proizvodnju uzeti zato što tako mora. Zemljište je dato IMT-u na neograničeno korišćenje i ta prava nasledio bi i kupac. Znači ovde može da gradi šta hoće, a proizvodnju da preseli recimo u Dobanovce – objasnio je Petrović.
„Mogli bismo i mi da prodamo ovu parcelu za lepe pare, pa da vratimo sve dugove i napravimo najsavremeniju fabriku za proizvodnju traktora u Dobanovcima gde imamo zemljište. Nažalost, po zakonu to ne možemo iako bi novca bilo više nego dovoljno”, vajka se direktor i ističe primer Hrvatske gde su fabrike imale i koristile takvu mogućnost i kasnije bile privatizovane po neuporedivo boljim uslovima.
Najnoviji pogon u IMT-u star je 33 godine i rukovodstvo u gotovo izvesnoj selidbi na drugu lokaciju u slučaju privatizacije vidi priliku da se proizvodnja osavremeni i izgradi nova fabrička hala.
– Nije tajna da su ponuđači na tenderu za kupovinu IMT-a bili oni koji bi želeli da ovde grade stambeno-poslovni kompleks, a da su nastupali zajednički sa manjim partnerima koji bi bili zaduženi za nastavak proizvodnje. Nama je mogućnost da radimo najvažnija i nije presudno da li će pogon biti pomeren nekoliko kilometara severno ili južno. Pogotovo što je ekonomski posmatrano logično da ovde novi vlasnik gradi, a proizvodnju izmesti na drugu lokaciju – zaključio je Petrović.
Poveriocima, javnim preduzećima i bankama IMT duguje 120 miliona evra.
Borko Pavićević
[objavljeno: 17/05/2008.]
