Izvor: B92, 10.Jun.2011, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radić: Oružari žive u zabludi
Beograd -- Iako se ranije pričalo da dolaze bolji dani za srpsku vojnu industriju iz Zastave oružja stižu tvrdnje da za tu fabriku država ne obezbeđuje dovoljno posla.
Upravo je to ono što zaposleni očekuju od nadležnih i zbog čega su započeli protest.
Kada je reč o Zastava oružju u poslednjih pet godina broj zaposlenih u fabrici smanjen je za 1.444 radnika, i danas ih ima 2.145. Od toga, samo 58,9 zaposlenih radi u proizvodnji.
Dobro obavešteni tvrde >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su neisplaćene zarade predstavljale inicijalnu kapislu za proteste i blokadu fabričkog magacina koja traje već petnaestak dana. U osnovi oružari su nezadovoljni zbog nedostatka poslova i namere nadležnih da u toj fabrici čiji je vlasnik država smanje broj zaposlenih. Sve to bi, po mišljenju oružara, moglo da dovede do gašenja vojne industrije u Srbiji od koje u ovom trenutku živi oko 10.000 ljudi.
Libijski rat nevažan faktor
Nemogućnost izvoza naoružanja u Libiju nije faktor zbog koga Zastava oružje nema dovoljno poslova jer ta fabrika nikada nije ni izvozila svoju robu u tu zemlju u značajnijim količinama, ističe Aleksandar Radić, vojni analitičar. Prema njegovom mišljenju ni povećanje tražnje oružja i municije zbog oružanih sukoba na severu Afrike nije garant, bilo kome, za veću prodaju naoružanja zbog toga što je konkurencija izuzetno jaka
Vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da se Zastava oružje suočava sa nasleđenim problemima i zabludama iz prošlosti o realnoj vrednosti robe koja se proizvodi u toj fabrici.
"Činjenica je da je vrednost oružja i municije koju proizvodi Zastava Oružje precenjena. Naime postoje tržište soficticiranog oružja, municije i vojne opreme. Na žalost Zastava oružje nije sposobna da se sa svojim proizvodima pojavi na tom tržištu jer njena roba ne ispunjava predviđene standarde. Zastava oružje proizvodi jeftino oružje i municiju i prodaje je po ceni koja je visoka. Naime, u svetu ima dosta proizvođača takvog tipa oružja i mnogi ga prodaju po nižoj ceni. Na tom tržištu je uobičajeno da se kupuje oružje sa najnižom cenom", objašnjava on.
Radić dodaje da ne treba zaboraviti i na faktor prezasićenosti tržišta. Ponuda je veća nego potražnja i prosto nije moguće da država Zastavi oružju obezbedi da proda svu robu namenjenu izvozu, smatra on. Prema njegovim rečima Zastava oružje je koncipirana „za drugu zemlju i druga vremena" i nemoguće je da u novim uslovima posluje istim onim tempom kao i ranije.
"Zastava oružje je osmišljena u vreme kada je tržište bilo orijentisano na masovnu proizvodnju oružja. U međuvremenu su se stvari promenile i vojske više nisu tako brojne i glomazne kao što je to bio slučaj u periodu 'hladnog rata'. Upravo je to i razlog zbog čega su neke fabrike naoružanja u istočnoj Evropi zatvorile svoje kapije i prestale sa radom. S obzirom na sve izrečeno, sasvim je izvesno da se Zastava oružje suočava sa problemom viška zaposlenih od kojih veliki procenat ne radi u proizvodnji", kaže on.
Radić navodi da je "očito da je takva situacija neodrživa i da je na tom planu potrebno nešto menjati. Mislim da u Zastavi oružje sledi bolan proces sistematizacije radnih mesta. Fabrici je neophodna i modernizacija kako bi mogla da proizvodi i sofisticirana kvalitetnija oružja a to je nemoguće bez fleksibilnosti i svođenje broja radnih mesta na optimalni nivo. Jednostavno situacija je takva da država ne može da garantuje sigurno zaposlenje bilo kojoj kategoriji stanovništva u Srbiji pa je zato nerealno očekivati da posao bude zagarantovan zaposlenima u namenskoj industriji".
