Izvor: B92, 25.Okt.2017, 13:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rade za 2.500 EUR, već vape za njima
Osijek -- Ugraditi radijator, popraviti bravu na ulaznim vratima ili postaviti manju limenu nadstrešnicu na dograđeni objekat - postalo gotovo nemoguća misija.
Majstora svih struka u Osijeku sve je manje, a šačica onih koji su građanima dostupni “rasprodata” je mesecima unapred pa, po pravilu, prednost daju većim poslovima - jedinima od kojih mogu da žive, piše Glas Slavonije.
"Oni koji nešto znaju da rade rukama otišli su u inostranstvo, za svojim mušterijama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - upozorava predsednica Udruženja zanatlijaa Osijek, Milena Cesar.
"Majstorima je već godinama teško da opstanu na ovom području. Rade od jutra do mraka, i to samo kako bi mogli da poplaćaju najosnovnije dažbine i ostvare nekakav manji dohodak. Svojim zaposlenim ne mogu da ponude veće plate, kojima bi ih zadržali, jer bi to značilo da moraju da povise cenu rada, a to je trenutno nemoguće jer građani sa svojim malim primanjima njihove usluge onda ne bi mogli da priušte. I tako gube zaposlene, pa i sami zatvaraju zanatske radnje i odlaze u inostranstvo, za poslom i boljom zaradom. Posebno ljudi srednjih godina, koji, kako se to kaže, znaju znanje. Ostaju tek oni stariji koji će uskoro u penziju. S druge strane, u škole koje obrazuju za deficitarna zanimanja, poput elektroinstalatera, gasoinstalatera, limara ili bravara, deca se nerado upisuju ili im to uopšte ne pada na pamet. Za nekoliko godina će Osječani zaista biti u situaciji da neće imati ko da im obavi jednostavne popravke", kaže Cesar.
Njene reči potvrđuje i jedan od malobrojnih majstora gasoinstalatera s osječkom adresom, Antun Rekić. Kaže, njegove kolege masovno napuštaju Osijek u potrazi za boljim radnim uslovima i zaradom. Jer već u susednoj Austriji, a posebno u Nemačkoj, mogu mesečno da zarade pet slavonskih plata u svome sektoru.
"U našoj struci, kako bi zadržao zaposlene, odnosno da bi on bio zadovoljan i ne bi pomišljao na odlazak u inostranstvo, poslodavac mora da ga plati minimalno između pet i šest hiljada kuna. Što poslodavcu u stvarnosti znači izdatak od oko 12.000 kuna. Uza sve to, mimo tih 12.000 kuna mesečno, poslodavca hladni pogon (alat, vozilo, atesti) godišnje košta dodatnih 30.000 kuna. To malo ko može da priušti", analizira Rekić.
"Stvarnost je takva da dobri samostalni majstori mesečno nemaju veću platu od 4.000 kuna, što je njima malo, jer majstorski posao je prljav, težak, odgovoran i opasan. Posebno nakon što im se otvorilo tržište u zemljama EU, pa su uvideli da u Austriji ili Nemačkoj za isti posao mogu da zarade prosečno 2.500 evra mesečno, pa i više", ističe on.
Zbog toga, kako kaže, nije ni čudo što odlaze i što će, kako je uveren, nastaviti odlaziti.
"A zamene za dobre majstore nema. Kada je, pre osam godina, ekonomska kriza pogodila Hrvatsku, preko noći su u Osijeku majstori svih struka vezanih uz građevinarstvo, koje je doživelo potpuni krah, masovno završili na birou rada. Tada su njihova zanimanja proglašena viškom pa niko ne podstiče školovanje mladih u tim strukama, a “viškovi” su, paradokasalno, s vremenom postali deficitarna radna snaga", zaključio je on.
