Izvor: Politika, 19.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rad štetan po zdravlje
Slovence neprijatno iznenadila jedna studija iz Dablina po kojoj je rad u njihovoj zemlji "najintenzivniji u celoj EU", ali i da su im i bolovanja najveća
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 18. juna – Rezultati najnovijeg istraživanja o radnim prilikama u Evropi, koje svake godine sprovede Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova iz Dablina, ovoga puta su neprijatno iznenadili ovdašnje poslodavce, ali i zaposlene. Istraživanje otkriva da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u Sloveniji rad "najintenzivniji u celoj EU", kao i da država posledično beleži najviše izostanaka s posla zbog zdravstvenih tegoba zaposlenih.
Ovim je EU jednim udarcem razbila dva stereotipa raširena u "državi ispod sunčane strane Alpa": prvi, da su Slovenci nepopravljivi radoholičari (izražen i u jednom od političkih slogana i plakata uoči ulaska države u EU – "Slovenija, četiri miliona vrednih ruku"), i drugi – da su ne naročito vredni narodi s juga balkanskog kontinenta oni koji su "stalno na bolovanju". Šokantno otkriće da je domaća radna snaga u vrhu EU po broju dana na bolovanju a ujedno na dnu lestvice po visini zarade, zauzelo je naslove u medijima sa udarnim najavama poput "Nezadovoljni Slovenac puno radi, a plaćen je bedno" (ljubljanski "Dnevnik"), dok su neki komentatori prosečnu nadnicu u Sloveniji, u poređenju sa prosekom u EU za isti obim i kvalitet posla, opisali kao mizernu.
Da gadno škripi u slovenačkim radnim odnosima pokazuju i drugi parametri do kojih su istraživači došli u kontaktu sa ispitanicima. "U vrhu smo po dužini rada, nezadovoljstvu radnim uslovima, neusklađenosti radnog i slobodnog vremena te stepenu zastrašivanja i napastvovanja na radnom mestu", upozorava "Dnevnik". I sumorno zaključuje da "uz sve nabrojano, u svega šest članica EU imaju niže plate od slovenačkih".
Na skali intenzivnosti rada (ubrzan rad, kratak rok za obavljanje zadatka), "izmerenoj" za 2005. godinu, Slovenija je zauzela prvo mesto među državama EU, ispred Finske i Švedske. Utisak da radni proces u Sloveniji teče bez predaha raširen je među slovenačkim radništvom čak dva puta više nego, na primer, u Letoniji. Zanimljivo je da je 2000. godine Slovenija po stepenu intenzivnosti rada bila na poslednjem 27. mestu, što znači da se za pet godina pritisak zbog "intenzivnosti rada" više nego udvostručio. Takav skok nije zabeležen ni u jednoj drugoj državi. Španija i Grčka detektuju čak triput niži rast "intenzivnosti rada" nego što je to slučaj u Sloveniji.
Jasno je da takav napor na poslu, svejedno je li marljivost pojedinca objektivna (pod pritiskom nadređenog) ili subjektivna (rukovodeći kadrovi koji su u stalnom stresu zbog konkurencije), ostavlja posledice. Tako se ovdašnja radna snaga našla i na neslavnom 1. mestu u EU i po izostajanju s posla zbog narušenog zdravlja. Prosečno odsustvovanje s posla na zaposlenog u Sloveniji iznosi gotovo devet dana godišnje, što je duplo više nego u EU. Nije čudo da se više od 60 odsto Slovenaca poverilo ispitivačima iz Dablina da rad loše utiče na njihovo zdravlje. Sličnog mnjenja su još samo zaposleni u Grčkoj, Poljskoj i Letoniji.
To nije sve. Gotovo polovina zaposlenih u Sloveniji mora da radi prekovremeno iako poslodavac to neće da plati; Slovenija se zato tu našla na trećem mestu među 27 država obuhvaćenih istraživanjem, a ispred nje su samo Italija i Češka gde su gazde još spretnije u "uveravanju" podređenih da rade više od 40 sati nedeljno. Čak petina onih koji žele da zadrže posao u Sloveniji prihvata da radi čak i nedeljom (šesto mesto u EU), a gotovo osam odsto zaposlenih radi bez predaha – svih sedam dana u sedmici, dok 28 odsto njih radi šest dana u nedelji.
Jasno je što su zaposleni Slovenci u vrhu među nezadovoljnicima u EU po pitanju uslova na radu. Trećina zaposlenih ne podnosi ni svoj posao, ni šefa, ni uslove na radu, a četvrtina nije zadovoljna ni "harmonizacijom" radnog i porodičnog odnosno slobodnog vremena. Da sve bude crnje, viziju o modernom, tehnološki razvijenom i zadovoljnom društvu definitivno je "razbio" poslednji podatak – Slovenija prednjači i u pogledu (seksualnog) maltretiranja zaposlenih žena na radnom mestu; gore je u svega šest članica, pri čemu su u neslavnom vrhu te "rang-liste" Finci, Holanđani i Luksemburžani.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 19.06.2007.]
