Izvor: SrbijaDanas.com, 17.Jan.2021, 18:36
RASTE CENA PŠENICE: U Srbiji se sve manje jede hleb, da li će poskupeti brašno?
Na tržištu žitarica je i dalje mnogo neizvesnosti.
Dok žitarice na svetskom tržištu dostižu cenovni maksimum, a sve svetske berze prijavljuju novo poskupljenje pšenice, cene brašna u Srbiji i dalje stagniraju i nisu menjane nekoliko meseci.
Zdravko Šajatović, predsednik Udruženja "Žitounije" rekao je da nema naznaka da bi brašno moglo da poskupi, jer je ponuda velika zbog smanjenja tražnje ne samo u izvozu već i na domaćem >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << tržištu.
On ističe da je na tržištu žitarica i dalje mnogo neizvesnosti. Investicioni fondovi u Americi i dalje su aktivni i ulažu u ovaj sektor. Kada će se povući, to niko ne zna. Rezultat toga je gomilanje zaliha jer proizvođači, što je logično, odugovlače sa prodajom pšenice čekajući još bolju cenu.
- I mlinovi, da su znali da će biti tako, u julu bi nabavili više sirovine po nižoj ceni. Ali to su berza i rizik poslovanja - ističe on.
Cena brašna nije menjana, kako kaže, nekoliko meseci uprkos poskupljenju pšenice. Brašno tipa 500 (za džak od 25 kilograma) prodaje se po ceni od 27 dinara po kilogramu.
- Bilo je pokušaja da se cena podigne, ali nema kupaca. Istovremeno, i izvoz je manji u proseku za oko 20.000 tona godišnje. Očekujemo da će izvozni bilans za proteklu godinu biti oko 120.000 tona. Značajan deo tržišta izgubili smo zbog Kosova jer tamo i dalje zaračunavaju taksu od 40 evra po toni, što je ekonomski neisplativo za naše proizvođače - kaže Šajatović.
- Kada se sve sagleda, tržište se sužava. Čak imam utisak da se u Srbiji sve manje jede hleb, što potvrđuju i statistička istraživanja. Ranije, u kriznim vremenima bila je potpuno drugačija situacija. Potrošnja hleba je rasla a beležen je pad potrošnje drugih namirnica - ističe on.
- Čujem i da se pekari žale da ne mogu da opstanu sa ovom cenom hleba. To svakako nije zbog cene brašna jer kada se izvede računica, trošak za tu sirovinu u vekni od pola kilograma je oko 12 dinara. Mislim da njih opterećuju ostali troškovi koji su u međuvremenu porasli - objašnjava Šajatović.
Prema podacima "Žitounije" u Srbiji je pre ukidanja markica za brašno (pre dve godine) bilo aktivno oko 170 mlinova. Njihov broj se smanjuje što se u Evropskoj uniji dogodilo pre dvadesetak godina kada su na tržištu, bez mešanja država, opstali samo produktivniji proizvođači brašna koji su mogli da primene savremenu tehnologiju i postignu kvalitet.
- Kod nas i dalje ima previše mlinova jer su kapaciteti pravljeni za tržište bivše Jugoslavije gde je Srbija bila najveći proizvođač pšenice i brašna. Problem je što je u međuvremenu siva zona odradila svoje pa su opstajali neki mlinovi koji realno nisu mogli da nastave da rade - zaključuje Zdravko Šajatović.
Nastavak na SrbijaDanas.com...
