Izvor: Blic, 17.Okt.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Quod licet Iovi...
Po mojoj računici, predsednik republike je u okviru službenih zdravica što gostima što domaćinima popio dvadeset sedam litara vina, tri i po litre šampanjca, a jedino je zbog zdravice orlovima dao posebnu izjavu: ako sam prekršio zakon, spreman sam da platim!
Zaista, jesam li kao kupac fudbalske ulaznice doveden u neravnopravan položaj? Unošenje alkohola na stadion zabranjeno je, a na televiziji se video šampanjac natočen najvišem državnom činovniku, te nekolicini >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << velikaša...
Možda nisu morali da piju pred kamerama, ali zar predsednik treba da radi nešto iza naših leđa? Možda je na "Marakani" serviran bezalkoholni šampanjac (to se proizvodi za dečje rođendane etc.)?!, ali ako se radilo i o dom perignonu, zar nije odgovoran onaj ko je opijat uneo u svečanu ložu (predsednik FS, upravnik "Marakane"...)?!
U filmovima o prohibiciji policija vija proizvođače viskija i one koji ga ilegalno krčme - mušterije mogu da nagraišu samo ako između pripadnika kletih destilerija i snaga reda dođe do razmene vatre.
Doduše, u Sen Galenu sam video kako policija kažnjava domaći živalj koji je posle ponoći pio pivo u hotelu (to je življu zabranjeno: dužan je da se odmara po kućama na koje plaća porez i oko kojih u propisano doba dana šiša travu), a šefa sale mislim da nije ni kaznila: možda predsednik ima to u vidu kad nudi da lično on (a ne Stadion, niti Vlada, kao u slučaju konzularne njujorške brljotine) plati ako je kršio zakon.
Dirljiva je predsednikova predodžba da za kršenje zakona sledi novčana kazna. Šta ako bi sud povrh globe izrekao i privremenu zabranu dolaženja na stadion (kao za prebrzu vožnju)? Kao lice neosuđivano i štaviše nepoznato organima gonjenja, za delo počinjeno bez umišljaja predsednik bi najpre bio kažnjen uslovno, daleko bilo, premda bi sebe i od toga mogao da amnestira za Dan republike.
Koliko smo puta zažalili što je na našem čelu bila osoba koja ne ide ni na utakmice ni u crkvu, nego samo u Grčku, a sada zhizneradostnogo prezidenta kinjimo zbog prostodušno prihvaćene čaše!
Pa, progledali smo kroz prste najpre Koštunici, potom Tadiću što u isti mah rukovode i državom i svak svojom partijom, iako Ustav (Nespojivost funkcija, član 115) to ne ljubi i štaviše veli: Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost. Šta je spram toga gutljaj pjenušavca?
Kao što otelotvorava i predstavlja celu zemlju, tako u trenucima trijumfa i sabornog ushićenja šef države ritualno pije umesto svih nas koji se šampanjca rado sećamo i u ime sviju onih koji ga nikad nisu okusili.
