Izvor: Politika, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Putnik" u iščekivanju
Sutra ističe krajnji rok da Rusi povećaju iznose u svojim ponudama za preuzimanje većinskog paketa akcija
Sutra ističe rok da kiparski fond "Ačiona" iza koga stoji ruska kompanija "Metropol" i ruski biznismen Dmitrij Luščenko povećaju iznose u svojim ponudama za preuzimanje većinskog paketa akcija najstarije srpske turističke agencije "Putnik". Otuda i velika nervoza, posebno među malim akcionarima i zaposlenima ove firme. "Temperatura" će, međutim, dostići tačku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usijanja tek uoči 23. aprila kada ističe krajnji rok da država oličena u Akcijskom fondu u kome se nalazi većinski kapital ove kompanije na pomenute ponude i stvarno odgovori. Inače, postoji i dodatni rok za uvećanje ponude, a to je tri dana pred konačnu odluku prodavca, što je u ovom slučaju država.
U "Putniku" kao i među malim akcionarima nema dileme o tome da će dva kandidata povećati svoje ponude. Njihove ponude su, praktično, identične i razlikuju se po tome što je Luščenkovom kontraponudom nuđeno 100 dinara više po akciji. "Ačiona" je za jednu akciju davala 3.600 dinara, za ukupan paket akcija 28,3 miliona evra, a ukupno za investicije, dugove i socijalni program preko 60 miliona evra. Luščenko je imao identičnu ponudu za investicije, socijalni program i dugove, dok je za paket akcija nudio 29,1 milion evra, jer je jednu akciju prvobitno bio spreman da plati 3.700 dinara.
Nesigurnost oko ove prodaje, međutim, nastaje zato što se mali akcionari pribojavaju odluke države.
– Mi strahujemo da država ne prihvati nijednu od ovih ponuda i da posegne za drugim načinom prodaje "Putnika" – kaže Darko Šuković, predsednik malih akcionara. – Tačnije, pribojavamo se da država ne "raspakuje" svoj većinski paket kapitala tako što će "Putnik" prodati u delovima, ili tako što će na berzu izneti manji paket od 70 odsto kapitala koliko ima. Drugim rečima, može da ne uslovljava kupovinu svih 70 odsto akcija koliko ima.
Na taj način, ne samo teorijski već i praktično, kupovinom na berzi nekoliko lica moglo bi da formira kontrolni paket od 51 odsto, a u takvoj situaciji ne bi imali nikakve obaveze ni prema zaposlenima, ni prema malim akcionarima, ni za unapređenje preduzeća. Podsećanja radi, onaj ko na berzi dođe u posed 25 odsto akcija obavezan je da da ponudu za preuzimanje, a ona bi u ovakvoj opciji bila isključena.
– Davanje ponude potencijalnog kupca za preuzimanje "Putnika" je mnogo kvalitetnija opcija, jer se ovde vrednuje ne samo cena akcija već i investicije i socijalni program. Mi smatramo da država treba da omogući kvalitetnu utakmicu ponuđača, proceni, izabere i prihvati najkvalitetniju ponudu koja će pored cene sadržati i ostale uslove koji bi trebalo da obezbede revitalizaciju "Putnika" u skladu sa interesima same kompanije i malih akcionara. Razumljivo, očekujemo i cenu za akcije koja će biti slična onoj tržišnoj, a to je sada oko 4.000 dinara po akciji – kaže Šuković.
Inače, u međuvremenu traje "tihi" rat među samim ponuđačima pa je tako "Ačiona" uložila prigovor Komisiji za hartije od vrednosti zbog sumnji u istinitost podataka koje je naveo Dmitrij Luščenko. "Ačiona" sumnja da Luščenko kupuje "Putnik" sa povezanim licima, tačnije grupom "Miraks" u kojoj je član borda direktora. Tim povodom Luščenko je, međutim, izjavio da su ti prigovori usmereni na diskvalifikaciju konkurencije.
J. Rabrenović
[objavljeno: 17.04.2007.]
