Izvor: B92, 12.Nov.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putevi bez upotrebnih dozvola
Beograd -- Većina infrastrukturnih objekata u Srbiji nema urednu građevinsku dokumentaciju niti upotrebnu dozvolu. To je pravilo gotovo svuda gde je država investitor.
Tako ni za velike projekte iz 70-tih godina, poput Gazele i tunela prema Zlatiboru, niti za većinu skorije izgrađenih saobraćajnica, država kao investitor nije sprovela propisanu proceduru.
"Novi Zakon o urbanizmu i gradnji ima poseban odeljak koji se odnosi na legalizaciju objekata koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su podigli građani ili privatni investitori, a u okviru toga se jedan deo propisa odnosi i na način na koji će i država moći po skraćenoj proceduri da sredi potrebnu dokumentaciju za sve što je do sada izgrađeno bez potrebnih papira".
Jasno je kolike probleme to može da napravi jer takvi objekti ne mogu da se osiguraju. Za njihovu rekonstukciju ili dogradnju ne može se dobiti inostrani kredit i zaista je krajnje vreme da i država napravi pregled onoga čime raspolaže i utvrdi način kako će raspolagati tim dobrima", kaže Aleksandra Damjanović Petrović, pomoćnik za građevinu i urbanizam u Ministartsvu životne sredine i prostornog planiranja.
I direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak, potvrđuje da veliki broj objekata saobraćajne infrastrukture nije dobio potrebne dozvole.
"Kod nas se još uvek vode investicije vredne oko 80 milijardi dinara koje iz tog razloga nisu predate na upotrebu. Cilj nam je da utvrdimo proceduru koja je sada propisana novim Zakonom i da krenemo u taj postupak. Ali, to nije usporilo i proceduru za povlačenje inostranih kredita koji su nam odobreni za izgradnju kapitalnih saobraćajnica", kaže Drobnjak.
On dodaje da ni završeni sektori na obilaznici oko Beograda još nisu dobili upotrebnu dozvolu. „Preduzeću Planum dat je nalog da pripremi dokumentaciju o izvedenom stanju, kako bi mogao da se obavi tehnički pregled izgrađenog sektora, što prethodi izdavanju upotrebne dozvole", kaže direktor JP Putevi Srbije.
Podatak da više od milion objekata koje su građani podigli bespravno i koji bi trebalo da uđu u proces legalizacije, ne zvuči više tako alarmantno ako se stavi u korelaciju sa obimom investicija u kapitalnu infrastrukturu za koju država nije obezbedila sve papire.
Da se vlast prilično komotno ponaša prema obavezama svedoči i sistem plaćanja u kome su njeni poverioci prinuđeni da mesecima čekaju na novac za realizovan posao.
Na to je podsetio protest radnika Planuma, koji su pre dva dana blokirali deo saobraćajnice na obilaznici oko Beograda koju su izgradili prošle godine, ali još čekaju da im država plati radove.
Oni tvrde da nisu naplatili 800 miliona dinara, ali je Ministarstvo za NIP saopštilo da dug prema Planumu iznosi svega oko 156 miliona.
„Radovi su završeni 10. novembra prošle godine. Celokupno potraživanje nije ušlo kao obaveza za budžet zbog toga što bi, da je podneta faktura za sve izgrađene sekcije, firma odmah morala da plati i PDV u iznosu od oko 150 miliona dinara. Jasno je da to nisu mogli da učine u uslovima kada je neizvesno kada će im Ministarstvo preneti novac, a znam da je, primera radi, samo jedna faktura Planuma od 64 miliona dinara na režimu čekanja još od juna 2008. godine" objašnjava Drobnjak.
Direktor Planuma Ratomir Todorović, kaže da je napredak i to što je Ministarstvo za NIP priznalo da postoji dug jer je dosadašnja praksa bila da se svi nalozi za plaćanje vrate i onda saopšti da nema neisplaćenih računa.
Takođe, tvrdi Todorović, dešava se i da Ministarstvo dobije neki novac, ali ga potroši na drugoj strani, po partijskim ili nekim drugim kriterijumima.
