Izvor: B92, 06.Sep.2015, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pune kasu budžeta, ali još više spiskaju
Javni sektor u Srbiji, očekujući početak racionalizacije, stvara oko 40 odsto bruto domaćeg proizvoda, a, prema procenama stručnjaka, troši šest odsto više.
Pod udarom ekonomske krize najpre je počeo da se kruni privatni sektor. Stotine hiljada radnika su ostale bez posla, a preostali su zarađivali sve manje, pišu Večernje novosti.
Državnu službu su ove godine tek "očešale", ali im je fiskalna konsolidacija utanjila zarade i do kraja godine "potpisaće" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i prve otkaze. Do tada će iz javnog sektora otići 9.000 ljudi. Država će i posle toga ostati ubedljivo najveći poslodavac u zemlji. Početak racionalizacije javnog sektora nastaviće polemiku treba li i koliko ljudi skinuti sa budžeta, ali i koja od javnih preduzeća valja privatizovati.
Formalno zaposlenih, podaci su iz Ankete o radnoj snazi, malo je više od dva miliona. Istovremeno u sektoru države, a to su agencije, ministarstva, prosveta, zdravstvo, vojska i policija, radi blizu pola miliona ljudi. Država je "gazda" i javnim i državnim preduzećima koja upošljavaju još oko 270.000 ljudi. Zahtev Međuanrodnog monetarnog fonda je da u naredne dve godine iz budžeta za zaposlene trošimo pet odsto manje novca.
Ma koliko ih smatrali neproduktivnim, ekonomisti napominju da javni sektor zapravo stvara čak 40 odsto srpskog bruto domaćeg proizvoda. Taman koliko mu je i učešće u farmalnoj zaposlenosti.
"Oko 20 odsto stvara sektor same države i to je u proseku evropskih zemalja. To je učinak besplatnog školstva, zdravstva i bezbednosti. Drugu polovinu stvaraju državna preduzeća i tu je učešće veće", objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - To sa ekonomskog aspekta nije dobro, jer je država po pravilu manje efikasna od privatnog sektora. To i pokazuje da nam je privatni sektor slab i zato je to učšće toliko. Javni sektor čine dve velike celine - sektor država su svi oni koji se finansiraju iz poreza i doprinosa. Drugi deo su državna preduzeća. Među njima su javna preduzeća i bivša društvena preduzeća, ali i državne finansijske institucije poput državnih banaka.
Kada se zaviri u troškovnu stranu, javni sektor i dalje više troši nego što "zarađuje". Godišnje "spiska" oko 46 odsto BDP. Ne ide, međutim, taj novac samo u plate. Tu su pre svega državna davanja.
"U troškove ulaze investicije, nabavka robe i usluga, plate zaposlenih, ali i transferi za penzije i socijalna davanja", pojašnjava Arsić. - I ti transferi odnose skoro 18 odsto BDP. Koliki ti troškovi treba da budu, zavisi od razvijenosti zemlje. U najrazvijenijim državama su najveći. U Skandinaviji prelaze i polovinu bruto domaćeg proizvoda. U srednje razvijenim državama, sa kojima bi mi trebalo da se poredimo, ona su na nivou od oko 40 odsto BDP. I kod nas je tendencija da se smanje. To i jeste rezultat fiskalne konsolidacije. Lane smo bili na nivou od 46 odsto, ove bi trebalo da se potroši oko 44 odsto, a plan je da i dalje smanjujemo do 40 odsto.
U Srbiji nije nimalo lako reći sasvim precizno koliko to država upošljava ljudi. Godinama unazad svaki zakon koji se bavio njihovom sudbinom, ponaosob je određivao koje sve kategorije smatra javniim sektorom. I grupe se nisu uvek poklapale.
Najbolje je da se držimo termina opšta država koji se navodi u aranžmanu sa MMF-om, i on obuhvata sve osim javnih preduzeća - pojašnjavaju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. - Broj zaposlenih na neodređeno i određeno, bez ugovora o delu i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, u opštoj državi je krajem juna 2015. godine iznosio 499.150. Racionalizacija se radi treći put u Srbiji, ali prvi put nelinearno i sa ovakvim obuhvatom. Svako ministarstvo za sebe treba da kaže koliki je višak radnih mesta u njihovom resoru, ali i za kojim kadrovima ima potrebe. Analize Ministarstva pokazuju gde se mogu naći veće, a gde manje uštede, ali što je takođe izuzetno važno, gde nedostaju kadrovi. Istovremeno, ukazujemo na to da je potrebno reorganizovati rad, što će takođe dovesti do ušteda, ali, i što je važnije, unapređenja kvaliteta usluga ka našim građanima. Otuda stav Ministarstva da se sa manje može više.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave analiziralo je gde smo po pitanju trošenja na javni sektor. Za zemljama EU i njenim najmlađim članicama zaostajemo u administraciji i to - centralnoj. Glomazniji od proseka su zdravstvo, policija, pravosuđe i odbrana. Na zaposlene u obrazovanju trošimo isto kao i nove članice EU. Treba imati na umu da je u ovim držama znatno razvijenije privatno zdravstvo, pa i ta oblast nije sasvim uporediva.
"Kada posmatramo samo sektor države, zaposlenih je oko 500.000. Na 100 stanovnika dolazi oko sedam zaposlenih i po tom kriterijumu mi ne prevazilazimo prosek centralnoevropskih država", smatra i Milojko Arsić.
Čak 80 odsto ih je zaposleno u tri sektora: obrazovanju, zdravstvu i bezbednosti. Ako hoćemo javno zdravstvo i školstvo, treba nam toliko zaposlenih. Ukoliko smanjujemo značajno broj zaposlenih, onda su te usluge sve manje dostupne. Ima liberalnih ekonomista koji smatraju da broj treba da je manji za polovinu ili trećinu. U tom slučaju usluge ne bi bile dostupne velikom broju građana. Onda treba reći da hoćemo privatno obrazovanje i privatno zdravstvo. Ali i ono onda nije dostupno siromašnijim građanima.
Kada je reč o državnim preduzećima, ona upošljavaju oko 270.000 ljudi, od čeka ih blizu 100.000 radi u neprivatizovanim i doskora firmama u restrukturiranju. Ta brojka će se smanjiti socijalnim programom. Iz javnog sektora bi moglo da ode i blizu 10.000 zaposlenih u "Telekomu" ukoliko se to javno preduzeće privatizuje. Odnosno tada bi prešli u privatni sektor.
