Izvor: B92, Tanjug, 01.Feb.2010, 11:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Puna primena Prelaznog sporazuma

Beograd -- Puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma izmedju Srbije i Evropske unije, čiji je krajnji cilj stvaranje slobodne trgovinske zone, počinje od danas.

Srbija je jednostrano počela da primenjuje sporazum pre godinu dana, a EU je još 2000. godine omogućila bescarinski uvoz iz Srbije, osim za pojedine grupe proizvoda. Odluku o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma doneli su 7. decembra šefovi diplomatija država EU.

Prelazni sporazum predstavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala u aprilu 2008. godine i važiće do momenta njegovog stupanja na snagu.

Njime EU potvrđuje svoju jednostranu odluku, kojom je 2000. godine ukinula carine i većinu kvota za robu koja se izvozi iz Srbije u EU. Kako je ranije saopšteno iz Vlade Srbije, imajući u vidu da ta odluka ističe u 2010. godini, početak primene Prelaznog sporazuma je veoma važan, jer čini ukidanje carina na srpski izvoz ugovornom obavezom EU.

Time se jača ekonomska stabilnost Srbije, ali i sigurnost izvoznika iz naše zemlje, pošto im je bescarinski plasman robe na tržište EU sada izvestan, poručila je Vlada Srbije.

Takođe, ovaj sporazum omogućava postepeno otvaranje srpskog tržišta za proizvode iz EU tokom narednog petogodišnjeg perioda, čime se srpskim potrošačima omogućava da ostvare pristup većem broju kvalitetnijih proizvoda.

Istovremeno, srpski proizvođači i međunarodni investitori će imati prepoznatljiv pravni okvir na osnovu kojeg će moći da planiraju svoje poslovanje i vreme potrebno da se prilagode novim pravilima poslovanja.

Prelazni trgovinski sporazum reguliše neke važne aspekte ekonomskog života, a pre svega u oblastima zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći. Primena pravila EU koja se odnose na zaštitu konkurencije i postepeno usklađivanje s pravilima o kontroli državne pomoći treba da pomognu uspostavljanju fer tržišnih pravila za poslovanje svih kompanija, bolje cene za potrošače i ekonomski racionalnije korišćenje novca poreskih obveznika, saopštila je ranije Delegacija EU u Srbiji.

Srbija, takođe, dobija ekskluzivne kvote za izvoz određenih osetljivih proizvoda koji su u EU pod posebnim režimom trgovine - šećer (180.000 tona), vino (63.000 hektolitara), junetina (8.700 tona) i određene vrste ribe.

Naša zemlja dobiće i mogućnost dijagonalne kumulacije (sabiranja) porekla robe u trgovini sa EU, sa regionom koji obuhvata Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA), Turskom i zemljama članicama sporazuma EFTA (Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn). Time će Srbija postati privlačnija za investiranje, pogotovo za kompanije koje imaju regionalno organizovanu proizvodnju u državama CEFTA.

Miščevićeva: Ugovorni odnos sa EU

„Sada je čitav odnos između Srbije i EU zasnovan na ugovoru. Više nema jednostranosti ni sa jedne ni sa druge strane, nego ulazimo u drugu godinu primene sporazuma. Vezujemo se u jedan širi ugovorni odnos, gde je omogućena trgovina u jednom velikom prostoru po olakšanim uslovima, početak harmonizacije i uvođenje standarda za jednu takvu trgovinu, dakle sada se sve odvija po ugovoru", kaže Tanja Miščević sa Fakulteta političkih nauka.

a Miščevićeva.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je da je puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma potvrda opravnosti prošlogodišnje odluka Vlade Srbije o njegovoj primeni i predstavlja deo brzih evropskih integracija države. "U martu ćemo po prvi put organizovati Odbor za praćenje ovog veoma važnog sporazuma, prvog koji je Srbija ikada imala sa Evropskom unijom, tako da ćemo moći da pratimo njegovu primenu, ne na jedan mesec ili dva, nego na više od godinu dana”, rekao je Đelić.

Time se jača ekonomska stabilnost Srbije, ali i sigurnost izvoznika iz naše zemlje, pošto im je bescarinski plasman robe na tržište EU sada izvestan, poručila je Vlada Srbije. Tokom proteklih godinu dana od primenjivanja sporazuma počelo je uskađivanje carina, ali se teži i ka njihovom potpunom ukidanju.

„Čitav sporazum je zaključen sa ciljem da u šestoj godini najveći procenat carina bude sveden na nulu za trgovinu između članica EU i Srbije, sem poljoprivrednih proivoda i to primarnih", kaže Miščevićeva.

Nedavno je rečeno da je za 10 meseci od početka primene sporazuma Srbija imala manjak od 78 miliona evra, ali su istovremeno preduzeća uštedela 310 miliona evra.

„Domaći privrednici su uspevali da izvezu svoju robu na tržiste EU i tako zarade preko 300 miliona evra. Trošak od jednostrane primene je mnogo manji nego što je moglo da se očekuje pre svega zbog ekonomske krize, ali ono što se nije izračunalo je kolika je stopa PDV-a na tu robu, tako da je trošak mnogo manji od tih 78 miliona evra", dodaje Miščevićeva.

Istovremeno, srpski proizvođači i međunarodni investitori će imati prepoznatljiv pravni okvir na osnovu kojeg će moći da planiraju svoje poslovanje i vreme potrebno da se prilagode novim pravilima poslovanja.

Prelazni trgovinski sporazum reguliše neke važne aspekte ekonomskog života, a pre svega u oblastima zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći. Time će Srbija postati privlačnija za investiranje, pogotovo za kompanije koje imaju regionalno organizovanu proizvodnju u državama CEFTA. „Potvrda EU da je reč o trgovinskom partneru je uvek najvažnija stvar za strane investitore", smatr

Oslobađanje od carina značajno za naša preduzeća

Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma značajna je za preduzeća iz Srbije, jer će ona biti oslobodjena carina na izvoz proizvoda u EU, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Stevan Avramovića i ocenio da će njegova primena doprineti i jeftinijem uvozu sirovina iz EU za potrebe domaćeg tržišta.

"To će biti velika korist za učesnike na tržištu CEFTE, gde će automatski biti jeftiniji i uvoz sirovina za naše tržište", rekao je Avramović i dodao da je najznačajnije to što će CEFTA, gde je učesnik i Srbija, postati jedan region i jedno tržište. On je istakao da nije dobro to što Srbija ima mali broj roba koje može da ponudi evropskom tržištu i što naša zemlja nije prilagodila svoje proizvode nivou kvaliteta koji je potreban za evropsko tržište.

Avramović je ocenio da Srbija ima veliki broj nelikvidnih preduzeća i da se novac od prodaje preduzeća nije vraćao u privredu, kako bi ona mogla da obnove svoju tehnologiju i mašine i da obezbede bolji kvalitet proizvoda, neophodan za tržište EU.

Sporazum će omogućiti veća strana ulaganja

Urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović za B92 kaže da sporazum znači pravnu sigurnost za privrednike i bolji kreditni rejting zemlje, što bi trebalo da omogući veća strana ulaganja. Jovanović podseća da kada je reč o stranim ulaganjima, više od pedeset odsto sredstava dolazi iz zemalja Evropske unije.

"Ovaj sporazum nije samo trgovinske prirode, u njemu se ugovaraju neka načela, principi, u članu jedan, a takođe ono što je jako važno ugovara se konačno i međunarodna obaveza harmonizacije zakona sa strane Srbije tako da neke važne pravne grane koje se tiču trgovine, kao što su intelektualna svojina, kao što je zaštita konkurencije, kontrola subvencija, konačno postaju pravna obaveza za Srbiju i tom smislu reforme će ići mnogo dublje od carinske tarife", smatra Jovanović.

Konsultant Ekonomskog instituta Evropske unije Dragomir Janković ocenio je da stupanjem na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija postaje predvidljiv partner i otuda ataktivnija za strane investicije. Komentarišući strahovanja da bi liberalizacija trgovine između Srbije i Evropske unije, koja je predviđena sporazumom, mogla da nanese štetu srpskoj privredi, Janković je ukazao da je korist od primene sporazuma veća od eventualne štete.

Crnobrnja: Novi iskorak na putu ka EU

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mihailo Crnobrnja ocenio je danas da je početak zvanične primene Prelaznog trgovinskog sporazuma novi iskorak Srbije na putu evropske integracije i da predstavlja više simbolički i politički, nego suštinski ekonomski čin.

Crnobrnja je precizirao da je efekat pune primene sporazuma više u domenu simboličkog i političkog, nego u stvarnim ekonomskim promenama, jer je prvo EU ukinula carine, a zatim je i Srbija počela ukidanje carina u medjusobnoj trgovini, i pre zvaničnog stupanja sporazuma na snagu.

On je podsetio da je Srbija prošle godine jednostrano počela da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum, dok je EU još 2000. godine omogućila Srbiji bescarinski izvoz, osim za pojedine proizvode, kao što su šećer, vino, junetina, za koje postoje izvozne kvote. Crnobrnja je istakao da je novina, koju donosi zvanična primena Prelaznog trgovinskog sporazuma, ugovorno obavezivanje Srbije i EU na ukidanje carina.

"Od ovog trenutka nadalje stvar je potpuno pravno regulisana i u tom smislu prestavlja jedan novi iskorak na putu ka integracijama u Evropskoj uniji, na putu ka odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i na putu ka prihvatanju naše kandidature, koju smo podneli pre izvesnog vremena", istakao je dekan FEFA.

Važnije stvaranje novih proizvoda nego kapital

Aktiviranje Prelaznog trgovinskog sporazuma pomoćiće nam da dobijemo nove investitore, ali što je mnogo važnije, nove partnere koji će nam omogućiti da proizvodimo robu koja nam sada nedostaje, izjavio je predsednik Upravnog odbora "Sintelona" Nikola Pavičić.

"Mi u suštini nemamo dovoljno robe, sem u oblasti poljoprivrede, za tržišta EU, a Sporazum je jako pozitivan signal za zapadnoevropske firme koje žele da uspostavljaju saradnju i partnerstvo sa srednjim i malim preduzećima u Srbiji", smatra Pavičić i dodaje da će kroz tu saradnju moći da se naprave proizvodi za odgovarajuće tržište, "jer problem srpskog izvoza je što nemamo robe ni za evropsko, ni za istočno tržište, jer ni tamo nismo konkurentni".

Prema tome, Sporazum je jedan nov argument za potencijalne investitore i partnere iz zapadne Evrope da dodju u Srbiju, da ovde u našim preduzećima prave robu, koja će biti konkurenta na svim tržištima u svetu, pa i na domaćem, rekao je Pavičić. Naglašavajući da Srbiji treba više vrsta pomoći, nego kapital, Pavičić je ukazao "da je naše domaće tržište postalo otvoreno i mi moramo da se borimo za svoje mesto i na njemu".

"Galeb grup" očekuje rast izvoza u EU

Predsednik "Galeb Group" Radoslav Veselinović kaže da će aktiviranje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom (EU) pozitivno uticati na poslovanje kako te kompanije, tako i ostalih izvozno orijentisanih srpskih preduzeća. "Galeb Group se orijentiše na izvoz, i ove godine očekujemo da ćemo povećati naš izvoz u odnosu na prošlu godinu za oko 30 odsto", kazao je Veselinović, dodajući da se to povećanje odnosi kako na ukupan izvoz, tako i na izvoz na tržište EU.

"Robe koje sada dobijamo iz uvoza manje su opterećene za repromaterijal, tako da je pozicija naših proizvoda koje mi izvozimo, na neki način, bolja", ukazao je Veselinović i naveo da se proizvodi te kompanije dosta izvoze u Italiju, Sloveniju, u zemlje istočne Evrope i u skoro sve zemlje regiona, dodajući da su u toku pregovori i o plasmanu na tržište Nemačke.

Veselinović je, međutim, napomenuo da se sve srpske kompanije ne nalaze u istoj poziciji, jer će one koje su orijentisane samo na domaće tržište verovatno imati i "neku konkurenciju sa strane" i ponovio da je, prema njegovoj oceni, aktiviranje tog sporazuma generalno pozitivno za srpske privrednike.

Nastavak na B92...

S media: Prelazni trgovinski sporazum na snazi

Večernje novosti: Puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma

Radio Televizija Vojvodine: Počela puna primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom

Radio Televizija Vojvodine: Avramović: Značajno oslobađanje od carina

Glas javnosti: Marković: "Železnice Srbije" spremne za veći protok robe