Izvor: Blic, 20.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pšenice ima samo za SRJ
Pšenice ima samo za SRJ
BEOGRAD (Beta) - Saradnik beogradskog Instituta za spoljnu trgovinu Vojislav Stanković ocenio je juče da će pšenice biti dovoljno samo za domaće potrebe, dok za izvoz neće biti ni minimalnih količina.
- Ove godine se može očekivati prosečan prinos od oko tri tone pšenice po hektaru, što prema zasejanim površinama koje se kreću oko 640.000 hektara iznosi 1,920 do 2,1 miliona tona hlebnog žita - rekao je Vojislav Stanković >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na konferenciji za novinare u IST.
Prema njegovim rečima, prosečna potrošnja od 180 kilograma po stanovniku, a bez Albanaca na Kosovu, iznosi 1,920 miliona tona za SRJ.
- Za prehranu stanovništva u Srbiji potrebno je 1,7 miliona tona, 250.000 tona predviđeno je za semensku pšenicu, 50.000 tona za ishranu stoke, a 20.000 tona će izneti gubici - rekao je Stanković. On je ocenio da je velika šteta što nisu zasejane veće površine pod ovom kulturom, ali i rekao da je mali prinos po hektaru očekivana posledica nedovoljnog korišćenja veštačkog đubriva.
- Agrotehnika je uzela svoj danak, što znači da se 60 odsto prinosa dobija ili gubi njenim učešćem, dok je suša zaslužna za ostalih 40 odsto - rekao je Stanković.
Predstavljajući podatke od pre devet godina kada je pod pšenicom bilo zasejano 931.000 hektara, 'površine pod pšenicom su se svake godine smanjivale', rekao je Stanković i dodao da je 'poslednja godina kada je zasejano preko 900.000 hektara bila 1994'. U periodu od 1989-1992. godine prosečni prinos kretao se od 4,5 tona po hektaru, da bi posle relativno uspešne 1994. godine, kada je iznosio 3,6 tona po hektaru, prinos drastično padao ispod tri tone po hektaru. - Iako će hlebnog žita biti sasvim dovoljno za podmirenje domaćih potreba, veliki problemi će nastati u spoljnotrgovinskom bilansu zemlje, jer je različita roba upravo plaćana pšenicom - precizirao je Stanković. Raste trgovinski deficit
Radovan Kovačević rekao je da deficit u spoljnotgovinskoj razmeni do kraja godine može preći predviđene 2,4 milijarde dolara. On je naglasio da se i dalje smanjuje uvoz reprodukcionog materijala i sirovina, a da i dalje raste uvoz robe široke potrošnje. Prema njegovim rečima, 44,4 odsto uvoza odnosi se na uvoz sirovina, dok 45,5 odsto na uvoz robe široke potrošnje.
- Prema podacima iz prošle godine, uvoz robe široke potrošnje povećan je za 91 odsto - rekao je Kovačević i dodao da 'postoji mogućnost da se taj trend zaustavi zbog toga što su mnogi kontingenti već iscrpljeni'. M.C.
Vojislav Stanković, stručnjak IST:
Pšenice ima samo za SRJ
