Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jul.2009, 16:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pšenice će biti i za izvoz

BEOGRAD - Ovogodišnji rod pšenice iznosiće oko dva miliona tona, što je dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz, izjavio je danas Tanjugu pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović i dodao da je prosečan prinos oko 3,5 tone po hektaru.

Ukupne potrebe Srbije kreću se od 1,5 miliona do 1,6 miliona tona pšenice, što znači da će preostali deo roda biti dostupan za izvoz, kazao je Milovanović, dodavši da je 400.000 tona zaliha pšenice preneto iz prošlogodišnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << roda.

Žetva pšenice u Srbiji privodi se kraju, a na kvalitet pšenice značajno je uticala kiša, rekao je on, podsetivši da je pšenica zasejana na ukupno oko 565.000 hektara.

Milovanović je podsetio na niz akcija koje je Ministarstvo poljoprivrede pripremilo radi pomoći poljoprivrednim proizvođačima u ovogodišnjoj žetvi, pre svega, interventan otkup oko 65.000 tona pšenice, kupovina nove poljoprivredne mehanizacije putem plasmana pšenice ovogodišnjeg roda i uzimanje kratkoročnih kredita po osnovu uskladištene robe.

Akcenat ovogodišnjeg otkupa pšenice za potrebe Republičkih robnih rezervi preko Produktne berze u Novom Sadu po ceni od 13 dinara, odnosno za 30 odsto višoj od tržišne cene, bio je na poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama, naglasio je on, dodajući da im je bilo omogućeno da plasiraju od 20 do 100 tona.

Ta mera izazvala je više efekata, kako ekonomskih, zbog povlačenja određene količine pšenice sa tržišta u trenutku kada je ima najviše, tako i psiholoških, istakao je Milovanović, podsećajući da je rezultat te mere je bio rast otkupne cene za jedan i po do dva dinara.

Komentarišući navode da je količina od oko 65.000 tona zanemarljiva u odnosu na ukupan rod, Milovanović je kazao da je ta količina određena u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima Robnih rezervi.

"To jeste mala količina, ali ukupna količina pšenice predviđena svim tim merama daleko je veća i nije zanemarljiva", istakao je Milovanović.

Omogućavanje kupovine nove poljoprivredne mehanizacije putem plasmana pšenice iz roda 2009. godine doprineće i obnavljanju mehanizacije i samim tim povećanju efikasnosti u proizvodnji, istakao je on.

Kada je reč o primeni Zakona o javnim skladištima, Milovanović je izrazio nadu da će do kraja ove nedelje biti potpisan ugovor o saradnji sa četiri skladišta, ukupno raspoloživog kapaciteta oko 150.000 tona i tri poslovne banke.

To će omogućiti proizvođačima da po osnovu uskladištene robe podignu kratkoročni kredit, uz kamatnu stopu od tri odsto na godišnjem nivou i maksimalnom periodu otplate od 12 meseci, naveo je on.

Prosečna tržišna kamatna stopa na ovakve kredite iznosi oko 15 odsto, a stopa na subvencionisane kredite koje Ministarstvo poljoprivrede sprovodi sa određenim brojem poslovnih banaka pet procenata, podsetio je on.

Maksimalan iznos kredita za fizička lica iznosiće milion dinara, a za zadruge tri miliona dinara, dodao je Milovanović.

"Sistem javnih skladišta uvodi u praksu robni zapis, odnosno skladišnicu kao instrument obezbeđenja kredita i dugoročno kamatne stope u poljoprivredi gura na dole", rekao je Milovanović.

Prošlogodišnji rod pšenice bio je 2,1 milion tona.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...